Полиција
И РЕ
2. Истражни поступак и органи кривичне истраге
Ме пеуег Зјеер! Ми никада не спавамо. Девиза америчких детектива
Поступак при открићу злочина, као што видимо из дела К. Дојла, Пинкертона, Габориа и др. потпуно је приступачан и приватним лицима, јер сваки може проказати злочин, а скривати га нема право нико. Али, говорећи о вештини кривичне истраге, ми имамо у виду истражну полицијску службу и правилно организовану кривичну истрагу.
Свакоме је урођена она радозналост да сазна и открије истину догађаја, или да открије оно што изазива све догађаје. Међутим, већина се људи само подстрекава на то простим љубопитством у жељи да сазна новости, којом се руководи у ово време сваки новинарски репортер. Али оваквој „радозналости“ потребан је поступак џри открићу злочина, у коме нема места ни личном интересу, ни себичним рачунима, него увек и једини његов мотив мора бити само савесност дужности тако, да то буде испуњење службене дужности чиновника државне полиције, или да ми будемо свесни наше дужности, да у интересу правосуђа и јавне безбедности откривамо нечасне, злочиначке намере и дела криминалних злочинаца, т. ј. ако будемо све то радили из побуда којом се руководе при поступку добровољни стражари који у Енглеској и Америци носе имена детектива.
Назив детектив, који је постао толико популаран благодарећи литератури, долази од латинске речи детебеге, т. ј. открити, Ово звање детектива — откривача, проналазача или стражара, користи се општом пажњом и поштовањем, као што видимо у најкултурнијим државама.
У Америци и у неколико у Енглеској откривање злочина врло често се појављује као занимање било нарочитога редс добровољаца — љубитеља истрага — или се појављује, као нарочити облик „слободне професије“ оних стражара — добровољаца, у коме је броју био Нат-Алан Пинкертон, који је умро 1907 године. Пинкертон је био син сиромашнога качара и као такав посветио је сав свој живот истраживачком занимању, али је умро као милионер и као сопственик свуда познатога приватнога истражног биро-а, основаног у граду
27 ·