Полиција
И
аеи 7
г6,6, први редови који су били формирани 1815. год. од чувенога у своје време Видока.... из реда кривичних злочинаца који су се покајали. (У томе времену држало се потпуно лаж ног и неправилног гледишта, да „успешно могу откривати злсчине само бивши преступници“). Син једнога пекара из Араса, Франсо-а Евгеније Видок родио се 1775. год. Младост је провео међу убицама и лоповима (за време франц револуције). У 20 години, у својству рецидивисте, осуђен је био 5 година робије. За време царства Наполеона ! Видок је већ служио у својству „потказивача“ (пасајешт) како их зову у Француској (у Лионској префектури). На крају 1815. године у париској префектури била је од оваквих организована прва „истражна бригада“, састављена од бивших лопова, чији је шеф био Видок и остао до 1827. год. пошто је успео да добије амнестију.
1827. године место префекта града Париза заузео је знаменити администратор и јавни радник Ојапеј, коме је париска полиција и префектура обавезна за многе основе своје организације, које постоје и сада. Прва мера Ојзапе-ова, како он прича у својим мемоарима, била је брзо отпуштање Видока са целом његовом „бандом“ и потпуна реоргазизација истражне службе. | |
Истражна полиција била је сачувана, али је добила нову организацију, која се управо и сматрала за извор устројства савремене париске истражне полиције (5игеје).
Од тада се за основу њене организације појављује правило које гласи: лица, која су одговарала по кривичним делима (па ма била судом и оправдана), не примају се у службу истражне полиције.
Ово изложено искуство организације париске истражне полиције послужило је као образац за устројства исто таквих истражних органа на целом европском континенту.
У Русији је истражна полиција била уведена први пут у С. Петербургу 1866. год. затим 1881. у Москви, доцније у Варшави и Риги, и напослетку, законом од 6. јула 1908 год. ради „организације кривично-истражног дела“ установљена су била у ПОгубернијских и више знатним варошима кривично-истражна одељења.