Полиција

—

нашом барком на начин који ће показати матице и његовим савременицима и будућим генерацијама. Није овде место (а ја уз то. немам ни времена) за излагање и дискутовање целог овог рада. Не могу, међутим, пропустити, ада не поменем бар најглавнија његова дела, из којих ће сам читалац закључити замашност овог рада. Задржаћу се мало више само на оним његовим идејама, које изболиже интересују наше читаоце. Ових дана, за време кратког и мирног одмора, могао сам прочитати, између осталих, ова његова дела: Покрет За Побољшањем Међународних Односа (1875), Расправа О Политичком Развићу Старог Националног Права (1875), Савремена Порота и Судска Организација (1877), Борбе Између Здравог Разума И Догмапшгам У Средњем Веку (1879), Илугије Демократије О Општем Праву Гласа, Чистом И Простом (1882), Филозофија Права И Историјска Школа (1882), О Побољшању Кривичног Правосућа (1885), Национална Криза (1886), Закон О Условном Ослобођењу И Условне Осуде (1888), Сиромашшво И Приншип Обавезне Радничке Помоћи (1889), Криминалитеш И Социјална Држава (1890), Индивидуалистичко Схватање (1893), Социјална Идеја (1894), Демократија После Рата (1918), дело у толико интересантније са гледишта психолошког, што је схваБено и цело написано у тајности, иза спуштене завесе, у моментима када се писац трудио да измакне будном погледу пруских полицајаца, у епоси у којој су многи његови земљаци били почели да очајавају за будућност своје земље.

Ово просто набрајање показује само пространство интелектуалног интересовања нашег писца. Ако се прочитају сви ови списи, један за другим, човек се мора дивити писцу, који је могао обухватити и темељно проучити све ове проблеме, и расправљати их све као учитељ, често као апостол, лично у све убеђен, и способан да и друге убеди. још нисам цитирао његово капитално дело: Казнена Наука И Позитивно Право (1899), које нас овде највише интересује. ја такође прелазвим ћутке преко његових дела, која у овом моменту немам при руци, али чијих се главних закључака сећам. То су: Криминалне Инструкције (1871), О Апелу У Судској Органигацији (1875), Упоредно Изучавање Кавзнене Процедуре У Лондону И Белгији (1879), Демократија И Парламентарни Режим (1886), Криминалитет И Репресија (1898), Организација Слободе И