Полиција

(00538 5

Код Државнога Савета преовлађивало је мишљење да полицијска власт има право да саставља избрани суд увек кад год је случај апсолутне надлежности из тач. 7.595 434 грађ. суд. пост. за расправе при деоби између задругара, у колико би се ова само њих тицала и без обзира на изјаву једне парничне стране о не пристанку на деобу путем избраног суда (В. одлуку Државног Савета од 12. јуна 1904. год. бр. 5199. у збирци одлука страна 83.) )

Касациони Суд, пак, заузима гледиште: да је образовање избраног суда или посљедица воље парничара 5 434. грађ. суд. посг. или наредбе судске власти: да је представљени спорни случај, један од оних из 5 434. и да рад полицијске власти по другом одељку 5 437. наступа пошто постане извршно судско решење, којим се оглашује избрани суд за надлежан: дакле да полициска власт нема права да се меша у оцену питања о надлежности избраног суда (види одлуку Касационог Суда од 15. марта 1887. год. бр. 1850. у збирци Ст. Максимовића стр. 115.)

Господин Министар Правде, молио је према овоме, Каса-_ циони Суд, да, на 5 16. зак. о овом устројству донесе своје мишљење о томе: „како се има разумети и примењиваши у пракси 9 434. грађ. суд. посптр“

Поводом тога, Касациони Суд, у својој општој седници, састављеној по 85 13: зак. о свом устројству, проучио је ово питање, па о томе износи ово своје посматрање.

Питање се, пре свега, тиче тога, како се има разумети и примењивати на конкретне случајеве пропис 5 434. гр. суд. пост. кад је спор о деоби задругара о којој је реч у последњем ставу тога 5 434. · А |

Нема сумње да је овим 5 434. прописана апсолутна надлежност избраног суда за спорове побројане ту у лет тачака и још за спорове из последњег става после пете тачке, о деоби задругара, и да, према томе, избрани суд има да пресуди шта ће задругару који се дели припасти од задружног имања, кад се о томе исти задругар не може да сагласи са оним од којих се одељује, али да се тога ради може приступити саставу избраног суда и овај по том предузети своје функције, потребно је да није спорно имање што се, као задружно, има да дели, као и колики је део у том задружном имању онога који. се одељује. Ако је пак и ово спорно, онда се то има претходно расправити. А за расправу овога стоји редовна законска надлежност. Избрани суд није законом позван да суди у о томе да ли задруга заиста постоји; да ли је све имање чија се деоба тражи, заиста задружно, и ако није шта јесте и шта није; најпосле, да ли задругар који деобу тражи доиста има права на део који тражи, а који му се оспорава, или на други који _ део. Сасгав изборног суда за деобу и његове даље функције