Полиција

== 534 —

тек пошто се о наведеноме претходно сагласе они, који се имају поделити, или пошто се то расправи у редовном спору. Избрани суд има после тога да пресуди: шта ће коме од заједничког имања поименице припасти на име тога његовога дела.

Зато полицијска власт, као помоћни орган судске власти у овој сшвари, имаће да приступи саставу Избраног Суда шек пошто се отклоне сва напред поменута предходна питања као спорна т. |. да задругаре, који се имају да поделе, позове да изаберу судије, па, ако ко од њих то неби хтео ни тада учинити, да место њега сама избере судију.

У потврду правилности овога посматрања може се навести и пропис 5 492. грађ. законика, по којем наследницима стоји _ на вољу поделити се или у заједници имања остати. Ако су вољни поделити се, али деобу не могу сами у сагласности постићи, то ће тражити да им ту деобу изврши избрани суд. Ма да нису задругари у смислу, у којем грађ. зак. узима задругу за деобу у том случају биће, према смислу који се мора дати последњем ставу 5 434. грађ. суд. пост. апсолутно надлежан избрани суд. Али ће, сумње о томе не може бити, избрани суд бити са свим ненадлежан да решава и о праву тих за деобу пријављених наследника. Исто ће претходно морати бити већ расправљено по редовној надлежности да су они доиста наследници и на колики део сваки од њих.

Може се рећи, да ово до сад речено у примени и није давало повода за многа размимоилажења код судова. Размимоилажења су у јачој мери постала тек код питања: зашто се задругари деле. !

Из тежње да се задруге што више одрже, хтело се, да се стане на пут деоби задругара из мање важних узрока, у које законодавно решење од 22 јуна 1896. год. бр. 270. СВ. бр. 521 убројава свађу, заваду која је случајно и од спора међу задружницима произашла, а и таква равна мања домаћа неразумевања и т. д. и онда одређује: да, за важне и основне "узроке морају се признати нпр. већ видимо укорењење мрзости дуготрајних несугласица, чешће вло поступање млађих од стране старијих и очевидно украћивање или укидање ревно али исти'нитих заслужних и привређених добара и т. д.

Тим законодавним решењем наређује се још, да се еоба не допушта, за онаке, за које би боље било да се неби оделили, који су још врло млади и неискусни, или слаби болешљиви, или сиромашни како у имању тако и у послујућим рукама и т. д. А допушта се деоба за оне у задрузи, који ту деобу мсгу учинити само из тога узрока, што је задруга велика и јака и што сваки задругар срестава довољно има, да може сам за себе добро живети.

Питање настаје ко има да цени да ли узроци због којих |