Полиција

м- ПЕВБ

се деоба жели долази у оне мало важне или оне доста важне. Да ли се и то питање има претходно да расправи, као какво спорно питање, путем редовне надлежностиг Једном састављени изборни суд, очевидно, кад започне посао неће улазити у расправу и тога питања. Он још највише може саветовати задругаре да се не деле. , |

Под утицајем ове тежње да се задруге што више одрже и до крајне могућности уздржавају од деобе која је тежња тако јако наглашена у поменутом законодавном решењу, одржавала се примена да тек у редовној парници, претходно има да се цени да ли је мрзост или неслога у задрузи укорењена, како мрзост или неслогу предвиђа као узрок за деобу то решење и да се тај факт не може узети за доказ тиме, што га једна страна тврди, у толико мање, кад га друга страна побија. Таква је и једна одлука одељења Касационог Суда од 16. децембра 1906. год. бр. 12341. о

Но посматрање да треба оставити суду да претходно путем редовне надлежности, расправља и питања о важности узрока због којих се деоба задругара тражи, није дало практичких резултата. Ти спорови излагали су парничаре великом трошку, дангуби и услед тога, још већој омрази.

Мислило се, вероватно, да се парничарима тим одлагањем деобе дадне: времена да се примире и да заједнички живот опет сагласе, али то није испадало за руком. Најпосле, спорови су · се завршавали тиме: да је сама подигнута тужба, уз стално тражење деобе већ по себи уврок немогућности заједничког живота.

Зато, посматрање да у редовној парници треба испитивати узроке због којих се деоба тражи треба одбацити као неправилно. Ако ће се оно бранити само тиме што се хоће странкама да наметне један период времена да би се у току тога примирили и пристали да и даље остану у заједничком животу, онда је то сасвим излишно, кад и полицијска власт има у том погледу да утиче на њих пре састава избранога суда а после тога и сам избрани суд. ј

Исто то важи и за оне случајеве деобе где би се ономе који деобу тражи чинили приговори, да је због слабости радне снаге и мало средстава за живот боље било остати у задрузи.

За расправу пштања о угроцима здог којих се траже деода задружнота имања није, дакле, потребно водшпи нарочиши спор. Али остаје то, да је овај спор потребан, кад је спорно питање о имању које се, као задружно, има да дели, и о делу што га у томе има задругар. Спор о праву на деобу у шом смислу, и на колики део задругарев, има да се пред ходно расправи пушем редовне надлежности.

Општа седница Касационог Суда налази за потребно да,