Полиција

— 578 —

Мишљење Савета: да је вода у јазовима јавно добро, не треба схватити у буквалном смислу и генералисати на све јазове у опште, Као јавно добро има се сматрати вода само

_ у оним јавзовима који су деривације река, речица и потока,

који спадају у јавно добро (чл. 1, 3 и 4 закона о водама), али не и вода у јазовима из приватних вода (чл. 5 пом. закона). Последње воде својина су сопственика земљишта на коме су

" или кроз које теку, и он с њима може по вољи располагати.

(чл. 9). Изузетак је учињен једино у погледу права употребе шекућих приватних вода, које је ограничено онако исто као и код непловних река (чл. Зи 19):

Што се тиче мишљења Државног Савета о надлежности Министра Пољопривреде и Вода за разматрање одлука окружних начелства по закону о водама, оно, по нашем, схватању није тачно. Надлежност Министра Унутрашњих Дела за ово разматрање одређена је самим законом о водама (чл. 37), а надлежност Министра Пољопривреде и Вода обичном Уредбом, којом нису могла бити поништена позитивна законска наређења. Може ли обична уредба бити претежнија од закона који је донесен редовним законодавним путем И наука и наш Устав веле да не може. | __Д.Ђ. Алимпић

ПОЛИЦИЈА И ШПИЈУНАЖА

Код многих је створен погрешан појам да су речи: поли-

_ција и шпијунажа синоними и, отуда се неће тешко чути, да

се полицијски чиновници, у место свога правога и фактичког

: Приватне воде разликују се на: зашворене, или стајаће и текуће. У прве спадају: извори, метеоролошка (кишна и снежна) прикупљена вода, бунари, рибњаци и остале воде, које су у ма какве затворе прикупљене на приватном земљишту (нпр. у резервоаре, цистерне и. т. Д.) Отоци свих ових вода, док теку кроз приватну земљу, сматрају се као привашне шекуће воде. - |

Зашворене привашне воде саставни су део земљишта на коме су и стога су у привашној својини сопсшвеника ове земље. Својина ова својина је у правном (техничком) смислу, и обухвата сва права на речно коршио и воду, као и искључиво право на употребу и све "користи од њих. Све ово важи и за текуће приватне воде, изузев право њихове искључиве употребе, које је ограничено онако исто као и код непловних река (А. Ђорђавић: Полицијски Гласник за 1905, стр. 187—188).