Полиција

=— 580 —

частан рад. Њима је било потребно новаца за живот, и они су га добијали за продани карактер. Ти људи, који су полицији а ова својим господарима, достављали шта су честити грађани и људи од карактера говорили о политичком раду и политичкој злоупотреби од стране власника, несумњајућу у њихов шпијунски циљ, и незнајући за њихове провокаторске намере; ти људи, велимо, да би оправдали бестидну плату, која им је бацана у неморалне руке, дошаптавали су и оно што им није речено; ти људи, којима су преварени познаници и пријатељи изјављивали своје мишљење о каквом акту власника или о њиховој личности, ти људи шпијуни, продане душе, који су оставили часан посао, бацили су се на достављање личних мишљења појединаца, који нису били опасни ни за јавни поредак ни за егзистенцију земље. Али, власници су се бојали и оваквих наивних мишљења. Те и такве људе поједини грађани идентификују са полицајцима од струке, и на основу таквог "уверења из прошлости мисле, да се и данас полицијски чиновник интересује безопасним мишљењима и да их доставља. То је грдна заблуда и ми је одбацујемо од данашње полиције. Никада данашњи полицајац — нема сумње да се нађе понеки, који на тај начин жели каријеру, али .таквога презиру старешине и умеју да га наврате на прави пут његове дужности —- неће достављати лична мишљења појединаца о вредности или раду министра или виђених људи.

Други је узрок овај: има извесан број људи који, по природи својој и своме васпитању, имају навику да за сваким нешто кажу, неводећи рачуна што су такви њихови поступци клевете или друге недозвољене радње. То су ситне душе, то су ситни људи. Њих има свуда, само што се у паланкама, где се време већином проводи у беспослици, они највише баве оним добропознатим „рекла— казала“. У овоме, на жалост, односи рекорд и један део чиновништва, које том својом болешћу трује постепено и грађане. Такви људи без тога не могу да живе и није им зазорно пријатно поздравити и чинити се пријатељем ономе кога су мало час оговарали. Њихова свест, појам о моралу не' могу да схвате, да је то, у најмању руку, неморално што раде, да не речемо казнимо. Тако: они ће, јавно, рећи: тај и тај виђен човек је лопов, неваљалац и т. д., изручујући пуну врећу погрдних израза, или: ми ћемо њих мотком, ми ћемо побунити