Полиција

— 587 —

ПОЛИЦИЈА У РЕВОЛУЦИОНАРНОЈ РУСИЈИ!

1) После фебруарске револупије 1917. год. 2) у бољшевичкој „Совјетији“ 8) у областима поседнутим Дењикиновим армијама.

; П

После октобарске револуције, бољшевици су се постарали да униште све што би могло подсећаи на срушени режим, а пре свега све полициске, судске и администбативне установе, које је створила Керенскова влада. Тако су укинуте и милиције и замењене „Црвеном Гардом“, која је имала да служи одржању реда и да извршује заповести централне власти. Разни одреди Црвене Гарде, која је ускоро названа „Црвеном Армијом“ — 1ер је реч „Гарда“ вређала совјетску владу, подсећајући је ва стари режим, — вршили су полициску службу у разним облицима: пограничну, жандармериску и службу јавног поретка.

Систем владања бољшевичког је терор, језуитским принципом „циљ оправдава средство“. Не треба се, дакле, чудити што су бољшевици, с органима власти, судства и администрације, укинули исто тако и све законе и уредбе и прокламовали да органа власти, у управљању народом, сме да води само једна, проста и моћна идеја, идеја о револуционарној свести. С том „револуционарном свести“, висок народни комесари, као Лењин, Троцки и остали, издавали су наредбе декрете (реч „закон“ била је укинута на свагда, јер се сматрала буржоаском и контрареволуционарном), а мали провиндиски комесари затварали и осуђивали грађане често на смрт, вршили реквизиције и секвестрирања приватних добара и, једном. речи, испуњавали све административне, судске и полициске послове по својим нахођењима. Чиновници бољшевички, често неписмени, имају неограничену власт над својим суграђанима. Тако исто и војници црвене армије и „црвених милиција“. „Црвене Милиције“ су врста уличне полиције, које су бољшевици, осећајући да је потребно, да се бар великим варошима, а нарочито престоницама, да спољни изглед реда и прогреса, организовали још у почетку своје владавине. Не треба мислити

: Допустили смо изузетно да се у чланку тангира и политички живот у Русији једино у тој сврси, да би се што тачније изнело полидиско и административно уређење земље, које је иначе нераздвојно скопчано са политичким животом. Уредништво.