Полиција

— 589 —

и најмоћнији, и у самој ствари главни орган бољшевичке полициске организације познат под именом „ Чрезвичајне комисије“ за борбу противу контрареволуције, саботажеи спекулације, представљен скраћеним словима „4. К“ Та „чрезвичајна комисија“ меша се у све и ислеђује дела сваке врсте, по своме нахођењу, а све у виду борбе противу контрареволуције, саботаже и спекулације. Злогласна „Ч. К.“ није ништа друго, до једна локална секција политичке полиције бољшевичке, једине, којом се бољшевици баве.

У окружним варошима бољшевичка администрација састоји се.из „губерниских совјета“, радничких и војничких депутата с црвеним комесарима за разне секције. Ови комесари“ нису бирани, већ се постављају према директивама централних“ бољшевичких власти. Али као у срезовима, и овде функционише губерниска „чрезвичајна комисија“, која, са среским ПЕК и сеоским „комитетима сиротих“, представља најјаче административно и полициско оруђе бољшевичко у борби за сузбијање контрареволуције и одржање диктатуре пролетаријата, борбу, која се у совјетским земљама оснива готово искључиво на политичкој шпијунажи.

Политичка полиција бољшевичког режима располагала Е нарочито у почетку, с врло мало искусних и интелигентних чиновника и интересантно је, да су бољшевици, с тако малим бројем способних људи, ипак могли парирати увек с истим успехом, све завере својих политичких непријатеља. Међутим, сва се тајна те бољшевичке моћи састоји у томе, што су бољшевици, поред „званичних обавештавања“ организовали на најширој основи, службу „незваничних обавештавања“, увлачећи се у све области јавног живота и опкољавајући мрежом шпијунаже све граћане, а нарочито оне, који су им изгледали сумњиви у погледу своје лојалности према бољшевичком режиму.

Шпијунажу прве категорије — званичну, — врше преко полицијских и других тајних агената „чрезвичајне комисије“. Карактеристична црта чрезвичајних комисија је расипање новца, без икаквог рачуна, на поткупљивање политичких шпијуна и плаћање сталних агената. Колико су народни комесари широкоруки у награђивању рада својих агената може се судити по чињеници, да је, у буџету за 1920 годину, предвиђен расход од 1.210.000.000 за плаћање црвене жандармерије и шпијуна,