Полиција

и Е

сигурносне службе, интересовати, држим, да неће бити на одмет ако се њоме мало позабавимо.

Године 1856. конструисао је талијански физичар Сазет један такав апарат, који је дао веома задовољавајућих резултата, те служи и данас као основа свима апаратима, који су у ту свр»у конструисани. Замислимо себи у два различита мјеста, два једнака апарата, која покреће једно савијено челично перо (Еедег). Ови апарати, које ћемо означити са А и Б, спо_јени су жицом електрички тако, да један апарат истодобно 'извађа све кретње другога апарата а имаду сваки по један метални шиљак, који се преко једне подлоге, десно и лијево тако помиче, да описује фине паралелне линије. Слика коју треба из једнога мјеста у друго телеграфисати, црта се на једној металној плочи, са нарочито приређеним мастилом, које има то својство, да не пропушта електричну струју. Метална плоча са сликом положи се на апарату А, под метални шиљак, који описује већ споменуте паралелне црте преко цијеле плоче. Метална плоча спојена је са једним, а шиљак са другим полом једног галванског елемента и када се шиљак дотиче непосредно металне плоче, полови су спојени, но чим шиљак дође на мастило, са којим је слика нацртана, струја се прекида. Ова струја дјелује истодобно на метални шиљак апарата Б, који је у другом мјесту, само што се тај шиљак помиче преко једног табака хартије, превучене са препаратом јодкалија. Овако препарирана хартија, која је иначе бијела, има то својство да поплави кад кроз њу прође електрична струја. Како кроз шиљак апарата Б непрестано тече електрична струја, догод је шиљак А у контакту са металном плочом, биће црте што их на хартији описује шиљак Б, плаве, но чим шиљак А дође на мастило, са којим је слика нацртана, струја се прекида а дотично мјесто остаје на хартији апарата Б, бијело. На тај начин начин настаје на плавом пољу бијела слика, која је потпуно слична оригиналу. У

Апарат Саве Н-јев усавршаван је све више, док није Американцу Атзћир-у успјело, да и фотографије на веће удаљености телеграфише.

Особитих заслуга око усавршавања ових апарата имају још: Нељем Б. Раштег, Тћотаз МШ5 и Француз Зепјев.

Најновији апарат изумио је професор Когп, коме је успјело,