Полиција

— 635 —

потпуна антитеза историском развитку Енглеске. У Француској је краљевство у току векова успело, да полако потчињава и напослетку сасвим угуши све разне самосталне локалне власти. Кроз тај развитак прошле су мање више све државе на континенту. У Франпуској овај систем, пошто је претрпео основну измену за време велике револуције, убрзо је нешто ублажен, поново васпостављен, а од тада кроз цео 10 век он се стално полако модифицира у правцу шире децентрализације. У току 19 века у Француској као и на осталом континенту почело се увиђати, да само учешће народа У конституционалном законодавству вити је довољно да осигура законитост управе, нити да пружи народу пристојно учешће у јавном животу. И зато свуда, а с обзиром на различност енглеских прилика од континенталних, отпочиње да се тражи враћање у живот старих општинских слобода и стварање или признавање самосталних јавних тела са управним правима као основа једног корисног државног уређења, које има да загарантује политичку самосталност грађана као и ваљаност и законитост локалне управе.

Оба пом. управна система имају својих штетних крајности. У Енглеској, народ вековима васпитан на потпуну самоуправу, опире се модификацијама ка централизацији и код оних управних грана, код којих ново доба тражи у општем интересу извесно одступање од потпуне децентрализације. па континенту, пак, постоје противне незгоде и опасности: ту се с једне стране тешко пушта из руку централне власти и оно, што би очигледно било корисније пренети на локалне самоуправне власти, а с друге стране народи вековима навикнути на централистички начин управе не умеју да се користе пуном самоуправом и кад им се она да. За то на континенту не може ни бити речи о једном тачно опредељеном и утврђеном систему децентрализације, који би се дао корисно применити у. свима земљама И код свију народа. Тај систем мора да сеакомодира специјалним приликама, народном карактеру и политичком васпитању грађана сваке земље понаособ. Енглеска самоуправа је лимун, који не може свуда да успева. Отуда и чувена фраза једног нашег државника: „Какви сте ви Енглези, _ такав сам и ја Гледстон!“ не садржи У себи ничега нарочито реакционарног, већ једну оправдану толитичку тактику засновану на чињеницама.