Полиција
— 627 —
служио, чиме је утврђена истовремено и надлежност истог суда за суђење, те одобрење Министра Правде више није потребно ни за прву врсту кривица. По томе 8 38. кр. с. п. данас је без практичне вредности. Истрага осталих дела по општим прописима. |
Наређење 8 39. предвиђа надлежност за суђење кривичних дела учињених у иностранству. Надлежан је суд оне територије на којој се окривљени предаје српским властима. Примена овога наређења може да има свога нарочитог интереса у данашњим политичким приликама, на име да ли ће кривична дела учињена ван граница Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца судити гранични судови Краљевства нових територија или ће судити гранични судови раније Краљевине Србије, с чиме стоји у вези и друго питање о примени једног или другог материјалног — казненог законика. У допуни овога наређења налази се и одредба, да ће у случају стицаја кривичних дела учињених у иностранству и оних учињених у Србији, бити надлежан онај суд који је надлежан за она дела која су учињена у Србији, по општим правилима 88 35—39. —
Даље одступање од општих правила налази се у 5 40 који говори о надлежности судова у случају њихове спречености, и у 5 41 који говори о надлежности у случају сукоба између судова, ових и полицијских Власти, судова и војних власти. У свима овим случајима Касациони Суд одређује надлежан суд или власт. У случају спречености надлежног суда, кривицу може судити сасвим други суд, пошто је релативно надлежан, и ако не постоји иначе никакав услов за његову апсолутну надлежност. У осталим случајима Касациони Суд се руководи општим наређењима. |
Напослетку најважније могуће одступање од опште надлежности садржи наређење 5 42. Он допушта Касационом суду, да на предлог Министра Правде одреди бруги суд, искључујући надлежан суд, у ова три случаја, за ислеђење и пресуђење кривичних дела: а) ако то захтева нарочита потреба ислеђења, 6) ако то захтева јавна сигурност, и в) ако то зах тева лакоћа испитивања (прив. тужилаца, сведока и окривљених»)
Ово је наређење издато још у првобитној редакцији од 1865. када су по казненом законику од 1860 суђене и кажњаване и кривице учињене путем штампе, те се надлежност
=