Полиција

— 819 —

и боју. Али, нарочито пажљивим испитивањем ува, јединог дела. на лицу, које, за време целог живота, не мења ни облик ни · размере, експерт исто тако долази до. закључка, да се ухо детета Х..., посматрано у целини, по своме положају и правцу а исто тако посматрано у својим појединим деловима и најзад по целом своме строју, приближује много више уву, тобожњег она У на уву. 24. и | |

Најзад, испитујући облик отисака прстију свих трију лица, па и матере, експерт констатује, да је дете задржало, на по два прста сваке руке општи облик папиларног цртежа са одговарајућих прстију матере, а на друга два прста сваке руке облик папиларног цртежа тобожњег оца У... док са 2... има сличностн само у једном прсту.

На тај начин, експерт, От. Рајс, долази до закључка, да има несумњиве сличности између детета и тобожњег оца У... · док готово сасвим нема сличности између детета и 2... И он овако завршава свој реферат:

„Ив свега овога изилази, да на•лицу детета Х... и на лицу осумњиченог оца У... постоји одиста извесан број заједничких односа, делом врло важних, који чине да се човек, посматрајући лице малог детета подсети на лице У... Између та два бића постоји дакле оно, што смо у почетку назвали „релативном сличношћу“: или „сличношћу другог степена“. Истина је, да је једно од испитиваних личности још веома младо и да његови елементи могу, као што је речено, још да се измене. Међутим, утврђена сличност извесних елемената тако је значајна, да се може са сигурношћу предвидети, да ће извесна сличност истрајати чак и са годинама.“ ;

Суд је, решавајући спор, имао у виду све горње закључке али је ипак одбио молбу од тражења, пошто као што рекосмо до 1912 године, истраживање родитељства није било дозвољено швајцарским законима, а акција молиље, којом је тражила од тобожњег оца накнаду штете, није била у самој ствари ништа друго до истраживање озинства, забрањеног законом.

После суђења, У... је признао експерту, да је заиста

отан малога Х... м. Тодогић.

+ Под „апсолутном сличношћу“ експерт подразумева потпуну сличност, подударност свиту делова, то јест оно, што се иначе зове „идентичношћу“. ;