Полиција

= 821 —

Стара Србија ба Македовијом, Босна и Херцеговина и Црна Гора, шта више нису по готову ни имале никаквог унутрашњег политичког живота и код грађана тих покрајина као да недостају и најелементарнији предуслови за самоуправу. Ту би сеу овој школи политичког живота изгледа морало почети од азбуке. Ова оскудица претходне спреме за живот у самоуправи у нижим заједницпма, којом се одликује већина наших покрајина, поуздан је елеменат за претпоставку, да би самоуправа читавих покрајина у нас имала својих недостатака чак и у административно-техничком погледу.

Друга неопходна политичка погодба за примену самоуправног принципа у већим областима је: да је свест о јединству и отптој заједници код читавог народа потпуно израђена и да су њоме прожети сви слојеви народа. Ако те свести нема

онда локални патриотизам представља праву опасност за државу. У томе случају покрајинске самоуправе рађају центрифугалне силе, које прете распаду државе.

У нашој држави нашле су се здружене покрајине, које су биле вековима раздружене, или које никада нису ни биле здружене, а у којима је столећима нарочито гајен дух сепаратизма. Према томе није никакво чудо, што наше јединство одмах у почетку не пружа слику неког уједначења духова. Тога у осталом. није било ни код других народа, који су се раније ујединили. Исти узроци рађали су чсте последице. При таквом стању ствари главно је, да се у почетку изгради така заједничка кућа, која ће пружити сигурна јемства да ће се у коначној изради. духа народног јединства поуздано стићи до краја. Та кућа је од увек била и остаће само централистичка' држава без покрајинских самоуправа.

Покрајинске самоуправе створене у нашој држави и у почетку престављале би једну слабост наше државне зграде. Нарочито то важи за покрајине са буди каквим историјским границама. Ако покрајине са географским или племенским границама, као што смо напред нагласили и могу представљати један елеменат за корисну примену принципа децентрализације управе, то се никако не може рећи и за покрајине са историјским границама. Оне би зато, задржане уз ма какав вид самоуправе, несумњиво представљале само деструктивне елементе у нашој држави и ништа више. То би значило у тиж