Полиција

= 600

гаружну кућу, по извршеној деоби напустили те тим и задружви "живот прекинули, Сем тога саопштити намито од куда је 10, „ва пресуда избраног није извршна кад је деоба била пре 15 "тодина.

НАША СИМПАТИЈА

Дошла је у дом, јер је добила препоруку од једне госпође. ХНије се о њој ништа знало. Тек доцније сазнам да има маћеху, „да је маћеха прима, али она неће код ње. Но, како му драго. ми смо ту девојчицу од првог дана заволели. Она је била уми„љата, послушна, увек насмејана и љубазна; управо наше су »симпатије ишле и даље, те смо је почели мазити. Име јој је Евгенија а ми смо је звали Гена. Уписасмо је у школу; тако „је она желела. Чинили смо све што се у опште за њу могло "учинити. И она је ишла у школу. Али стари инстикт, који је почео у њој понова да пламти -— савлађивао ју је. Она је у дом дошла с доста разореном „душом и баналних укусом. Ми то нисмо знали; нико нам није жазао а она сама била је Бешта, препредена да би се ма шта год ње могло сазнати. Свет који зна неће вам казати. Та, забога, "сироче је, па је нашло место; па што да га дирамо. Тако наш освет то схвата. А што онај, који ради с том децом треба да гвна све, те да рад подешава према приликама, то се никога не тиче, А Евгенија је имала поприличну историју о којој ми · је сама њена маћеха говорила; историја 15 годишње девојчице жоја би била велика и за једну жену од 30 година. Евгенија је крала, јурила из авантуре у авантуру; лагала тако вешто и "тако препредено да се човек мора дивити духу који ствара такве комбинације. Живот у дому је обичан. Зна се ред и правило и све се "то дословце мора испуњавати. Но насташе дани кад смо се „озбиљно забринули, Деци почеше нестајати ствари, нестајаше "пешкира, па, бога ми, и чаршава. У дому је било све као на "стражи. Јадна деца се куну да не знају ко то краде и увек су утучена, јер виде да се и ја једим. Сви смо се зграњавали, сви «смо мотрили, али никога да ухватимо. Дежурао сам ноћу нећу „ли кога ухватити, мотрио дању на све и свакога, али не помаже.