Полиција
: та 930 =
последњи покушај да се овом стане на пут, пооштравањем закона у погледу проституције, у чему се није могло успети. Проституција — разврат — достиже врхунац, а са њим и про"паст целог друштва.
Из овог периода настаје период Хришћанства, које заузима држање пуно сажаљења према овој врсти жена. Такса, која је дотле била наплаћивана од проститутки у корист императора, делимично је укинута у ЈУ столећу од Теодосија, а на молбу богатог патриција Флорентиуса, који је понудио да од његових средстава накнади владаопу губитак овог дохотка, Тек идућег столећа ову је таксу потпуно укинуо Анастасије |. У МЕ столећу Јустинијан, да би могао узети Теодору, (чији је живот по венчању био беспрекоран и пун добрих дела) уништио је и све регистре проститутки.
Хришћанска црква у свом првом добу обраћала је највећу пажњу на невиност и часност, што је свакако и дало идеју римским персекуторима да уведу страховиту казну за хришћане, а то је насилно проституисање хришћанских девојака. Ово је пример коме нема равна, јер је чак и Аларик готски завојевач Рима, био издао наредбу приликом пљачкања града, да се има поштовати чистота хришћанских жена.
Као што рекосмо, хришћанска црква није била строга према проституткама. Њен им је олтар увек био отворен ради кајања. Чак су извесни црквени оци изрично признавали њихово „занимање“ као нужно зло. Тако је св. Августин, човек светски образован, видео у угушивању проституције подстрек за много. горе врсте неморала. Али постепено ово је се сажаљење претварало у патронажу. Рим освојен духовно од хришћанства а материјално од северних варвара, упропастио је врлине обојих те су већ пред средњим веком црквене институције и свештеници били на гласу са порока. Разврат под окриљем цркве узео је био толико маха, да је Карло Велики покушао да ово зло сузбије. Али како је његов приватан живот био развратан то и његове Капитулације осташе без икаквог дејства. Тек доцније, за време крсташких ратова, дубоко религиозно осећање са витештвом, које је било узело маха, снажно је сузбијало ово зло. Свуда су отварани манастири за пријем ових покајница, а добровољним прилозима су скупљани мирази онина, које су желеле да се удаду. У овоме је се послу нарочито од-