Полиција

= 931 —

ликовао ЕИке де Мешћу. Чак је папа Инокентије Ш (1198—1216)

изјавио, да узети проститутку за жену значи, учинити добро дело од неоцењиве вредности. Доцније папа Глигорије 1Х у једној посланици упућеној Немачкој каже: „Свештенство и грађанство које прима ма какве приходе од проститутки, биће проклето“. Затим даље: „Наваљујте на нежењене да узимају девојке које се кају, или наговарајте ове да иду у манастире.“

Но у пркос свим овим напорима, проституција свугде цвета у средњем веку. Она не само да је толерирана, већ је била дозвољена и законом регулисана.

Тако" у то доба налазимо у Лондону масу „бордела“ које је прво дозволио владика од М/!псћезјег-а, а по том их и парламенат санкционисао. За време Непгу-а П (1151) издате су разне регуле у погледу проституције, које су имале више 3аштитни но репресивни карактер.

У 1385. г. бордели припадају Мат му вуонћ-у лордмеру Лондона, који је њима администрирао свакако у корист корпорације. ПЦ

Ове јавне радње затворене су у Лонддну 1506. г. али су већ 1546. г. поново отворене.

У Француској били су у то доба чувени бордели у ти Авињону и Монпеље-у. У Тулуви је приход дељен између вароши и универзитета, а у Мовпеље-у и Авињону овај је „посао“ био општински монопол, и као такав није био дозвољен приватним лицима. |

Луј 1Х издао је 1254. г. едикт, којим прогони проститутке и обављаче прост. радњи али га је већ после две године, под притиском јавног мњења, повукао.

У Немачкој „Егаџепћацзег-и“, изгледа, били су забрањени: жењеним људима, свештенству и Јеврејима. Недељом и празником, из поштовања према цркви, били су затворени. Експлоатацију ових „предузећа“ обично су имале у рукама општине. Приликом посете виђених особа, гостопримство је подразумевало и стављање ових јавних локала на њихово расположење, Тако је краљ (доцније император) Сигисмунд, приликом његове посете у Берну 1414. г. и Улму 1434. г. био толико задовољан овим кућама, да је на томе јавно комплиментирао своје домаћине. Но осим ових општинских „предузећа“ (Егаџепћаизег)

; 4»