Полиција

Пана =

Покојни Ценић, који је био најближи по времену издању ових одредаба, вели у своме коментару, да се 8 195. има да примени код оног самовласног и Недозвољеног прибављања: свога права, које не представља случај дозвољене одбране из 8 54, а не би се као такно могло подвести под које друго специјално наређење. За наређење 5 375-а вели да је оно овоме „подобан пропис“ који се односи само „на заузимање туђег добра“. Објашњавајући сам 5 375-а он вели: да се ово заузимање врши „без свакога насиља“ јер ако се употреби: насиље онда случај долази под 5 195 или друго наређење. Он је дакле поставио разлику између 8 195 и 8 375-а у томе што се самовлашће у првом случају врши „насиљем“ а у другом

„без насиља“.

Судска пракса није у свима временима остала на овом ; научном гледишту, основаном на разумном тумачењу 5 195 и 375-а и њиховој узрочној вези (као преступа и иступа)и њиховом историјском постању, већ је готово у свима случајима самовласног одузимања имања, какво замишља наређење: 5 375-а узимала да постоји преступно дело из 5 195. _

Касациони Суд у 1919/20, г. покушао је у разним својим. примедбама да ово питање изведе на чисто и праксу нижих судова упути да се креће у тачном разликовању ова два

врло слична дела. Касациони Суд захтева пре свега да се у _ сваком случају утврди начин, на који је неко самовласно: своје право тражио и себи прибавио, у чему се састојала та тав. самовласност т. ј. његова акција (јез садејства власти, и. каквим је начином ову акцију остварио т. ј. употребом насиља · или и без овога. (К. С. 1. о. 9. Ш 1920 Мо 1143). — У једном _ конкретном случају Апелациони Суд (Београд) резоновао је о _ овом спорном односу овако: „Оптужени признаје, да је он сам одузео од тужитељице спорно имање из чега логички излази, да је то имање било на уживању код тужитељице, према чему је оптужени на самовластан начин од ње одузео то имање; према томе се у радњи оптуженога садрже сви елементи из којих се саставља биће кривичног дела предвиђеног у 5 195 к. 3.; јер поред елемента самовољног прибављања сатисфакције који је изражен у томе што је оптужени без садејства власти одузео спорно имање од тужиље, а по 85 218 грађ. зак. ово је имао права тражити на суду, међутим он је сам себи задо-