Полиција

Сутра дан око девет часова загустио и зацрнео читав

народ пред среском зградом. И жене и не Е МАЈА и старци ·

п бабе, — читава војска. · Истрчах да видим шта је.

Кмет села Јастребника приђе ми смешећи се:

„Жарно ли си, господић писарер“

„Хвала Богу, кмете, харно сам — ама шта ће ти овај варод2“ | „Тизе ће знајеш. Од отштината ми пратише хабер да си дојдем денес тука сос пола селаните. Сите сум собрал. У:те два-три мини осташе куде чесмата ама ће поскоро и ови пристигнат. | Па

Тука ли је господин начелник2“

„Тука је, тука“ — одговорих ја па јурнух уз басамаке ва известим. начелника о доласку јастребничког кмета и његових сељана, Несретно оно слово „л“ које је у овом случају имало да замени слово „љ“ узбунило је цело село.

.

Били смо у потери. Ломећи се кроз оне пусте и голе врлети каквима се само може подичити општина Полаћска, избисмо око два часа после подне у село „Длги Дел“. Село (које узгред буди речено сачињава седам кућа) беше потпуно вусто. Нигде живе душе.

У једној авлијици приметисмо неку бабу, којој није пошло

за руком да се благовремено евакупше и која смотривши нас

већ сасвим близу, поче као бајаги простирати неке. прње на једне лотре поред штале. | | „Помози бог, бако!“- — наввах ја. .

„Господ да ти дава добро, синко!“ — одазва се крештећи бабин глас. |

_„А је ли, бгко“, упита је каплар Чедомир „има ли овде -комита2“

„Какво рече синко>“ — чуди се као бајаги баба.

„Има ли бако кожита у селу2“ — понови каплар.

РА нема си синко, нема. Тука си је Балкано' не си расти кромит“.

> планина. , # црни лЕЕ.