Полиција

Сва 5

Законско ограничење самоуправних пореза и зајмове најчашће је у Северо Америчким Северним Државама. То зато што у тим државама администратзени надзор над самоуправним финансијским пословима у опште не постоји. Да би самоурравне власти могле прекорачити законом одређене гранине самоуправних пореза и зајмова, потребно им је законско овлашћење, дакле овлашћење законодавног тела, које је границе и поставило, Централна администрација нема право на давање тог овлашћења. Само што је споменуто овлашћење законодавног тела тешко добити, већ услед саме његове спорости у раду, али се оно свакако још много теже може добити, ако су границе самоуправних пореза и зајмова одређене уставом, јер је измена устава подвргнута специјалној и компликованијој процедури, него што је подвргнута измена обичног

»закона.“)

У европским континенталним државама постоји такођев законско ограничење слободе самоуправних власти у решавању њихових финансијских послова. Обично закон одређује максимум самоуправних приреза, преко кога самоупрвне власт не могу прећи без одобрења централне администрације. У том је случају ограничење релативно. Такав је случај у Пруској, где општински савети не могу разрезати прирез преко 1009/ без одобрења надзорног органа. У Француској је максимум редовних самоуправних приреза предвиђен сваке године у финансијском закону, док максимум ванредног општинског приреза утврђује сваке године департмански савет.

Систем законског ограничења слободе самоуправних власти у решавању њихових финансиских послова спроведен је ну нашем закону о обласној и среској самоуправи од 26. априла 1922. Ово је ограничење увек релативно, јер је и преко законом одређеног максимума могуће прећи, али само с одобрењем централне администрације односно њеног представника, Главни су обласни 'и срески приходи по том закону обласни и срески прирези који се разрезују процентуално уз државну непосредну чорезу, затим самостални обласни и срески порезви и таксе. За обласне и среске прирезе закон није пред-

+) „Осам тога — каже Регтсу Азбеу — факат да домови и устоветворне скупштине држава не прави разлику између продуктивних и непродуктивних расхода, има за резултат спречавање покушаја општинског социјализма, али ради општинског помањкања поверења у амери-

канске градске савете, то можда није зло.“ — (ће ропуош сетта! еј [е6 ронуотв [осаих 1921. стр. 83 35—6.) ПА |