Полиција

а КОНВЕНЦИЈЕ О ДВОВЛАСНИЦИМА.

Приликом повлачења државне границе веома често гранична линија пресеца имања, остављајући један део имања не земљишту једне државе, а сопственика (власника) на земљишту друге државе, те зато у вези са разграничењем обично искрсава и питање шта ће бити са т.зв. двовласним имањима, правом власништва над истима и са самим двовласницима.. Како ће двовласници уживати своја имања, а нарочито пре“ нашање производа добивених са тих земљишта у државу у којој су настањени, без такса и царина и са олакшицама у маринском поступку, то је питање важно не само с гледишта. национално-економског, већ оно добија све више и важан политички, па и међународни значај.

Режим двовласних имања раније вије био уређиван нарочитим међународним уговорима и споразумима. У једном или више чланова од неколико реченица, које су обично садржавале прссте жеље и деклерације, без јачих обавеза и санкција, питање се ово аранжирало у самим конвенцијама с разграничењу и у трговачким уговорима. Одредбе су бивале широке, растегљиве, тако да је примена истих скоро сва зависила од дискрицијоне власти извршних органа. Питање двовласнештва чак није посебно ни третирано, него је исто: обично уређивано у вези са олакшицама царинским и полицијским у пограничноме промету.

У новије доба, нарочито после европскога рата, склапају се и посебне конвенције о двовласним имањима, које се тичу само и искључиво двовласника и двовласних имања. Те конвенције нису само један фрагменгт аранжмана пограничног промета, ма да са истима имају много сличности, него су пре додаци уговорима о разграничењу. Конвенције о'двовласницима дају норме за уживање права скопчаних са двовласним имањима, док конвенције о пограничноме промету говоре само о повластицама, које се у пограничној зсни могу добијати, Конвенције о двовласницима имају више карактер преузимања: обвеза, него ли давања декларација; оне су прецизније; сСтроже и обвезују поједине државе, да извесне одредбе тих конвенција респектују и испуњавају, ма се исте и косиле са законима и прописима, који важе, или који би важили, у тој земљи.