Полиција

— 183 —

Прву нашу такову, да назовеме, конвенцију садржи „Тргсвински Уговор између Србије и Бугарске“ склопени у Софији 16. П. 1897. Тај трговински уговвр има прилог В, који носи назив: „Нарочите олакшице за погранични промет“ (Зборник Закона и Уредаба, књига 52, Год. 1899. стр. 5.7—61.), а имаи један посебан „додати члан“, који носи назив „О двовласним имањима“ (исти Зборник стр. 61 —65.. У тим одредбама главна је пажња обраћена на царински режим према двовласиицима, тако да је цео управни поступак и сва контрола остављена делокругу царинских власти. Улога полициских власти у двовласничком саобраћају није у томе „додатоме члану“ ни споменута. Стара добра времена. кад је поверење и хармонија између царинских и полициских власти било толика, да су се и најделикатније задаће политичке полиције поверавале царинским органима!

И законски основ, по коме наша држава дозвољава дво· власнички режим, поред општих одредаба Устава (чл. 20. и 27.) јесте из царинског права. Члан 20. Закона о Ошитој Царинској Тарифи Краљевине Србије, који је закон заједно са српским Царинским Законом протегнут са 8. 17. Фананс. Закона за 1922/23 год. (Службене Новине бр. 167. А. из 1922 год.) на целу државу гласи: „Царину не плаћају: 1) Производи пољопривреде и сточарства, добивени на сопственом земљишту или узетом под закуп, а које се налази ван границе у зони од 20 км, као и стока и оруђа, која служе за обрађивање ове земље, ако су ради тога била увезена. То исто важи за иностранце, ако им земљиште није удаљено више од 20 километара од границе, кад увозе стоку и оруђа за обрађивање земље, но ово само на основу узајамности.,. Ову одредбу Влада може према своме нахођењу обуставии у целини или делимично за извесне крајеве, а за друге оставити у важности, као и смањити зону од 20 км“. На основу тога овлашћења, као н на основу 8. 273: Паринског Закона, Министар Фанансија је прописао у споразуму са Мин, Унутр. Дела, а по саслушању Царинског Савета, под Ц. бр. 47102/1923 год. и садањи „Царински Поступак са Двовласницима“ (Службене Новине бр. — из 1923), То је наш т, зв. аутономни поступак. Он регулише нашу аутономну двовласничку политику, садржавајући максимум повлашћења и минимум наших захтева