Полиција

— 184 —

које пружамо у односу неуговорном — реципрочном. То је уједно и база наша за преговоре при склапању уговорног двовласничког режима (Види члан 33. и 34. поступка).

Наш аутономни двовласнички поступак даје о двовласницима ову дефиницију: „Двовласницима се сматрају они погравични становници наше и суседне државе, који су стално настањени у царинској зони од 10 км. с ове или с оне стране државне границе, а имају пољопривредна земљишта (њиве, баште, воћњаке, винограде, ливаде, пашњаке, бранике, шуме) која су приликом одређивања државне границе грпницом пресечена и делом остала с једне, а делом с друге стране границе у опсегу поменуте зоне. — Речена земљишта двовласника називају се двовласна имања. — Иста земљишта сматраће се као двовласна имања само док их држе у непрекидној својини и када их сами обрађују као пољопривредници њихови сопственици из времена одређења гранаце или њихови потомци и крвни сродници уопште било по законом реду наслеђа било по тестаменту“ (Чл. 1.). Уз овај члан иде и члан 6. по коме ће се сматрати двовласницима и то само до 1. јануара 1926, год и они стални становници пограничне зоне од Т0;км. који у истој зони имају имања. која нису пресечена границом него се цела, било као груписано имгње, било као посебни комади, налазе у реченој 3031.

Као што се из горњега види, наш аутономни поступак за двовласнике не говори о двовласништву, него само о двовласницима. По нашем аутономном поступку двовласништво као право везано је за физичку личност стално настањењу у царинској зони. Овоме се често ставља као контратеза: да је двовласништво право везано за земљиште у двовласној зони, а сопственик истога може бити и правно лице, па чак и изван те зоне. По тој тези би двовласник могао обрађивати имање, користити се свим царинским и полицијским двовласничким олакшицама самом том чињеницом да има имање двовласно, ма да он сам станује од тога свога имања стотинама километара далеко. Чак се код те тезе може прихватити призна вање двовласничког права и правним лицима — шуме, пашњаци општина, цркава, заклада — дотле се други део исте прихватити не може, јер прихваћање те тезе у времену ире-