Полиција

— 202 —

Превентивне мере, које су предузимане и које се преду зимају су у главном баш оно, што разне лопове тера на размишљање а према томе им и осигурава успех.

Прилике су створиле потребу и код органа јавне сигурности, да се осим свих предузетих превентивних мера приступи једном јачем, позитивнијем раду.

Како је при сваком делу, где је починитељ непознат, главно установити које починитељ, а где је починитељ познат настојати ухватити га, то је и сав рад новијега доба разних полициских органа усредоточен у главном на раду око усавршавања што успешнијег начина установљења криваца и њихова хватања. То установљење криваца помоћу разних средстава и трагова зове се идентификација.

Најважнији елементи идентификације (технички) су фотографија, бертијонажа а и дактилоскопија.

1) Фотографија.

Још у стара времена код дивљих народа, а и код културних Римљана употребљавала су се разна средства и начини, којима су се обиљежавали они, који су које теже дело извели, а у главном ради лакшег распознавања у поновљеном случају.

Стари Персијанци су крадљивцима на неколико места

разрезали образе. Стари Китајци су резали крадљивцима понеки прст са леве или десне руке. Стари Римљани су одбеглим · робовима, кад би их поново ухватили, испалили усијаним жељезом на телу слово „Ф“. Исто су тако осуђене на тешке радове означавали на разним деловима тела опеклинама разних форма. У Француској су се известни злочини све до 1832, године са разним опеклинама означавали. Огромним и ненаданим порастом становништва извесних градова и до скрајности олакшаном и брзом путовању из места у место, и из државе у државу, опазило се да сва та средства вису довољна, него се помишљало на нови начин што бржег и успешнијег достављања суседним полицијским властима описа и разних ознака злочинаца, који су тамо пребегли.

И по најтачнијем опису тешко је установити личност у непсзнатом крају у односу према човеку кога нико тамо не нознаје. Ту се прибегло фотографији где је распознавање лако и брзо.