Полиција

— 203 —

Разни полициски уреди имају огромне збирке фотографија, те у случају кад зло дело изведе неко за кога се зна да је он то учинио али га је нестало и не може се ухватити, равзашиље се једноставно његова фотографија, која се узима. из полицијског албума или од рођака тога злочинца у све крајеве.

Безброј је разних злочинаца помоћу фотографије пронађено. Нарочито то важи за интернационалне (међународне) хохштаплере.

И ако је фотографија веран снимак оригинала ипак се малом променом ванштине може лако обличје посве изменути.

Коса, бркови, брада, очале и врло много других ствари. упљливишу на изглед човека.

Мала разлика у годинама, претрпљена жалост — све то: ваља узети у обзир при сравњивању некога са фотографијом,

Сличност игра код фотографије велику улогу. Нереткосе коме деси, да га полициски органи зауставе и испитују, 2 све само зато, што је он несретним случајем некоме који се по фотографији прогони — сличан.

Како се уза све недостатке фотографије при идентификацији полаже ипак велика важност у то, види се што париска. полиција у својим албумима има преко 150 хиљада фотографија свих могућих типова.

Без сумње, да фотографија игра велику улогу у истражно,. служби, али полицији је требало, а треба и сада, једно средство Које искључује сличност и где је забуна немогућа.

То средство је:

2.) Антропометрија (Бертијонажа).

Име Бертијонажа добила је по Бертијону, чиновнику париске полиције, који је другом половином прошлога столећа почео први примењивати ту нову врсту индентификације.

Огац му је био лекар, и посматрајући врло често разне радње очеве на мртвацима дође на идеју да би се мерењем. разних делова тела човјечијег могла установити индентичност»а да је забуна при томе искључена.

Познато је и необориво доказано, да се код одрасла човјека некоји дјелови тела не мењају никада.