Полиција

— 229 —

Развуче усне у горак осмејак, ухвати се за прса рукама, здера кошуљу на грудима и ничице паде на снег.

Затим седе... Пружи голу и суву руку у правцу велике качаре, па, креитевин гласом настави:

Ено ти тамо Војислава, погледај! — чека те да га тераш на робију... Ха, Ха!.. Јн не видиш како се љуља у качари..

Старица занеме..

Наредим кмету и рис нам да је дигну са снега и унесу у кућу...

У кући се чује писка и запевка деце и жена, тако жалостивна, да се слушаоцу срце у грудима цепа...

Од страха или гриже савести, — ко му знаг — Војислав се беше, пред сам наш долазак, обесио у качари.

Пред нас изађоше два човека, комшије Драгићеве, који су на кукање укућана дошли те мртва Војислава пренели из качаре у кућу.

Одем у качару да извршим увиђај по делу вешања пок, Војислава....

Излазећи из качаре, трже ме јак пуцањ пушке, чији глас долазаше из куће... Деца завришташе у кући,.. Комшија Марко прекрсти се и чух да тихо рече:

Тако је! Боже прости! Кад Бог НЕ да казни он грозно казни. Да Бог сачува..

Журно уђем у куну. а по тому бабу. На столу гораше свећа, а до ове беше славски колач. На поду лежаше Драгић са размрсканом главом у локви крви, а крај њега лежаше Војислав са прекрштеним рукама — мртав...

Смрт Војислављева беше потресла Драгића, и видевши брата мртвог у соби у којој гораше славска свећа Драгић дохвати пиштољ и скреше га себи у слепо око...

Приђем Драгићу. Раскопчам му кошуљу и пипнух га по грудима. Осетих да је још врућ, — али бејаше мртав,..

У кући написах писмо г. начелнику, у коме га известих 0 догађајима и умолих, да се упути лекар ради обдукције лешева. Дадох писмо служитељу са налогом да га одмах носи и преда г. начелнику. Служитељ оде...

Наредих кмету да одреди људе, да се нађу код куће, до доласка лекара; а бабу и децу да одведу код куће Марка комшије њиховог. Кмет оде да ову наредбу изврши...