Полиција

=— 245 —

следицу, која нас овде специјално интересује, а то је потреба за постојањем административних судова. У осталом питање, да ли постоје три или само две власти, има — изгледа нам само теоретску вредност а не и практичну. И они који признају само две власти: законодавну и извршну, дозвољавају да се ова последња дели на две независне гране: управу и правосуђе, тако да се и овом другом теоријом као и оном првом долази до исте, напред споменуте последице,з) Принцип поделе власти једном постављен, оставимо на страну законодавну власт, јер она нас овде не интересује, и посматрајмо једино управну и судску, било као две засебне власти, равноправне са законодавном, било као две независне гране извршне власти. И у једном као иу другом случају морамо закључити, да управна власт треба да буде независна од судске и обратно. Независне пак једна од друге могу бити само онда, ако свака има своју одређену надлежност и ако се једна не може мешати у послове друге. Ово се међутим не постизава, ако се редовним судовима, дакле судској власти, стави у надлежност заштита права појединаца од незаконитих аката административне власти. Дати судској власти могућност да испитује законитост административних аката и да ништи незаконите, значи дозволити јој да се меша у послове административне власти. У случају спора између појединаца природно је, да за њихово решавање буде надлежан редован суд, дакле једна власт. Код спора између појединца и административне власти (када је узрок спора акт власти ове друге) ситуација је друга. У том је спору једна парнична страна административна власт као таква, и ако би за његово решавање била надлежна судска власт то би значило, да је административна власт потчињена судској, што се пак противи напред изложеном принципу.

8) Када се говори о принципу поделе власти, или боље о принципу поделе функција државне власти, он се не може замислити а још мање "спровести у апсолутној форми. Зато у свим државама, монархијама као и републикама, постоје јаче или слабије везе између законодавне и извршне власти као н између управе и правосуђа (о тим везама в. Слоб. Јовановић, О Држави, 1922., стр. 264. и даље). Узима се да је принцип иоделе власти, бар с обзиром на законодавну власт и управу. данас најпотгуније спроведен у Државама Северо-Америчке Уније Теоретски је у истини тако. али је пракса створила врло тесне везе езмеђу законодавне власти и управне, и ову последњу у многом потчинила оној првој (О томе в, Езтејп, Ејететв 1914., стр. 479 — 483).