Полиција

— 330 —

шања акта, да испита, да ли ситуација или акт, који чини повод;. стварно) и правно постоји •з).

Ово учињено, административни орган има потребно познавање повода с обзиром на његово посшојање. Али пренего што пређе на сам објекат акта, т.ј. на одлуку коју ћедонети, административни орган мора обавити још једну другу умну операцију, која се састоји у испитивању вредности повода •%) (т.ј. у испитивању каквоће сних факата, који сачињавају повод), како би после тога могао прећи на само донашање акта, и евентуално одлучити о његовом садржају; јер ако је могуће донашање одлука разних садржаја, потребно је донети. ону, која ће бити у најбољем складу са поводом •).

Али с овим умне операције у постању једног административног акта још нису готове. Административни акт сачињава још један елеменат, а то је циљ акта, Т. ј. резулултат · који се жели постићи правним ефектом акта. Опште узевши. циљ је сваког административног акта осигурање правилног функционсања јавне службе и према томе сатисфакција општих

з2) Увевши претходни пример ово се испитивање састоји у томе: да ли чињеница, услед које се државни чиновник хоће отпустити или. пензионисати б6с8 његовог пристанка, у истини, дакле стварно, постоји.

#5) Остајући код истог примера, ово ће се испитивање састојати у томе, да ли је чињеница, која се хоће узети за повод отпуштења или · пепзионисања чиновника без његовог вристанка, једна од оних, које језакон за то отцуштање или пензионсање предвидио.

44) На основу 1. т. члана 133. 3. о чиновнизима, државни чиновник може бити отпуштен односно стављен у пензију (ако испуњава ваконске услове за стицање права на пензију), кад постане „умно или физички неспособан за службу“. У овом случају повод акта отпуштања односно пензионисања има да буде чиновникова умна или физичка неспособност за вршење службе. Оцењивати вредност овог повоба значи испитати тежину или боље ступањ чиновникове неспособности, како би се могло. затим решити о потреби његовог ступања односно пензионисгња. Оцењивање вредности новога и потребе донашања одлуке обавља се према томе једном умном операцијом, јер је потреба донашања одлуке овисна од вредности повода.

#) На основу зак. 0 чиновницима (чл. 159, 160, 161 и 162), повод“ је за одлуку о кавни за неуредност, дисциплински иступ (повреда дужности или угледа реда, која не прелази обим обичне неуредности.) У овом случају испитивање вредности повода (каквоће или даље тежине дисциплинског иступа) није само потребно да би се решило питање целисходности донашања одлуке о казни у опште, већ да би се одредио и сам садржај одлуке о казни, пошто закон предвиђа две врсте казни за неуредност. Зато је испитивање вредности повода у овом случају“ потребно и ради тога, да би се могла донети одлука 0 казни таквог садржаја, која ће најбоље одговарати њеном поводу, дисциплинском иступу._