Полиција

— 334 —

2. Оцењивање вредности повода. Да би могли одредити змогућност дискреционарног права администрације и код ове умне операције у донашању администативног акта, морамо опет разликовати две могуће ситуације с обзиром на поводе акта. а) Како стоји ствар у погледу оцењивања вредности повода «т.ј. каквоће оних чињеница које сачињавају ловод акта), ако је закон ове фиксирао2г На први би поглед могло изгледати, „да законско фиксирање повода ствара везану надлежност само у том смислу, што је административна власт овлашћена да „донесе акт само на основу оних чињеница које су у закону предвиђене, док у погледу оцене вредности тих чињеница „административна власт ужива дискреционарно право"). Ре„зултат би оваког схватања био, да је оцењивање вредности повода у овом случају питање целисходности а не питање ·„ваконитости, и да оно према томе не спадау надлежност администравних судова. Ствар се међутим може извести обратно

49) Могуће је да закон као повод акта фиксира такве чињенице, „да не може бити говора о испитивању њиховг вредности; оне постоје или не постоје, ако постојс, оне не могу имати више ступања каквоће. „У оваком случају иза оцене стварног и правног постојања тих чињеница не долази у ошште ислитивање њихове вредности Постоји личињеница "стварно и правно, акт се мора донети, у прогивном он се сме донети. Н. пр у члану 133. зак. о чиновницима превиђено је да служба има да престане по сили закона, ако служб:ник иступи из држављанства (т. 6). један према томе повод за отпуштање чиновника (чак и ако је стекао право на пензију) јесте иступање из држављанства. Пре него што се донесе акт којим се чиновник отпушта услед овог пов:ди мора се испитати, да ли законом предвиђена чињениц: (истувсање из држав"љанства) постоји или не постоји. Ако постоји, испитивању вредности те чвњевице неми места, јер иста не може имати више ступњева каквоће. — Могуће је напротив да закон као повод акта фиксира једну таку чињеницу, која може имати више ступњева какњоће. У таквом се случају пре донашања акта мора оценити не само стварно и правно гостојање у закону предвиђене чињенице, већ и њена вредност, како би се с обзиром ва ову могла одредити потреба донашања акта. Н. пру напред цитираном члану и закону прописнно је, да служба престаје по сили закона „кад службеник постане умно али физички неспособан за службу“ (т. 1.чл 133). У овом случају повод је отпуштања олносно пензионисања ченовника „умна или физичка неспособност за службу“. Али овај се повод оснива на таквим чињеницама, које могу да имају и обично имају разне ступњеве каквоће и могу према томе да учине чиновника мање или више неспособним за службу. Зато је овде пре донашања одлуке о пензионисању односно отпуштању потребно на само да се оцени да ли те чињенице постоје или не постоје, већ и, ако постоје, који је ступањ њихове каквоће, како би се могао стећи појам о тежини неспонобности и према томе о потреби донашања одлуке, којом се чиновник отпушта односно пензионише Покргј испитнвања постодјања чињеница, које чине довод акта, потребно је овде и испитивање њихове вредности.

»