Полиција

— 828 —

грова, који настају између појединца и административне власти чкао последица ових других аката, не спада у надлежност редовних судова.")

Ово изгледа логична последица правилне интерпретације принципа независности административне власти од судске и зато је у већини држава, где постоје административни судови модељени од редовних, у главном признат принцип, по коме «су за решавање свих спсрова, који настају између админи„стративних власти и појединаца као последица њених аката власти, надлежни административни судови; док су за решавање „оних спорова, који настају између адмивистративне власти и појединаца као последица њених аката приватноправног каактера, надлежни редовни судови.:9) Од овог принципа изузеци «се појављују на основу позитивног законског наређења,=!)

Јудикатура француског Државног Савета почела је међу"тим да одступа од тог принципа већ крајем ХЛХ. века И да прави један корак назад и то прво с обзиром на државну аджинистрацију, затим на департманску и најпосле на општил«ску. Ово се одступање састоји у томе, што редовни судови нису више надлежни за решавање ни једног спора, који се појављује као последица функционисања јавне службе, макар овај био у суштини приватноправног карактера, већ једино за спорове односеће се на приватна добра државе, департмана и општине. Тиме је надлежност административног судства у чРранцуској проширена на штету надлежности редовних судова. Ово проширење надлежности алминистративних судова

2) „Оп пе доб раз сопзфегег — каже Гајегтеге с обзиром на ово разликовање — сотше есћаррап де рјет дгона 1а сотрегепсе јидсјаке ТошЕ асје етапе де !' адтиизтаЧоп, (ошје ореганоп ассотрће оп ргезстњће раг еНе еп уце Фил #ибеге! сепегај, тај зешетел! Јев асјез оџп 125 оретанопз аи! зе гаћасћепб а Рехетсјсе де Ја ршазапсе рибнаџе, ећ аш ехседет, а се Не, [ев гаси 6з дез сНоуепв“. (Да јизнсе аат., !. стр. 199:).

8) Наш је међутим Државни Савет често решавао спорове у кодима је административна власт једно приватно л це, и то без да је за то постојао неки нарочити законски текст у том смислу 0. т. в. Др, Кумануди, Админ. право, 1922., стр. 63.

8) Према томе мешање судске власти у послове здмвнистративне своди се на право судова на испитивање законитости административних аката и на одбијање примене противзаконитих. Да би блли тачнији додајемо, да ово није само право судоза већ и њихога дужност. Само што власт редовног суда тиме престаје, јер он не може ни један акт административне власти, у коме је у питању њено право заповедања, „да поништи, (О овом мешању судске власти у административне послове в. Слоб. Јовановић, 'О бржсви, 1922., 5. 43. Ш).

ј»