Полиција

— 328 —

5 6. Надлежност административних судова престаје тамо, где почиње дискреционарно право административне власти.

Сва остала акта административне власти под контролом су административних судова :8%)али с тим ограничењем, да та контрола престаје тамо, где почиње дискреционарно право

административне властиз). Овде нам је потребно мало зауставити се и ствар прецизирати.

Пре свега не треба мешати „акте владе“ — о којима смо говорили у претходном 5 — са актима административне власти у чијем донашању административна власт има уже или шире право слободне оцене, јер сматрамо, да су ова два појма један од другог одвојени. Али први тангирају најважнија државна питања о којима решава административна власт, а одузимају се контроли административних судова не можда зато, што то закон изрично наређује — што у већини случајева не мора бити и није случај — већ зато, што се сматра да би било нецелисходно присиљавати административну власт, да о њима полаже рачуна. Они други напротив могу се односити на најобичније административне радње, а не подлеже надзору административних судова онолико, у колико је законодавац оставио административној власти да делује на основу њене слободне оцене. ј

Међутим у чему лежи дискреционарна власт администрације код решавања неког питања, и према томе где престаје

надлежност административних судова, није тако једноставно

за) Ово правило важи — разуме се — само онда, ако је надлежност административник судова одређена системом генералне клаугуле, ка“ што је случај код нас; јер, ако је та надлежност одређена системом набрајања, под контролом ће административних судова бити само они акти административне власти, за које ту контролу закон изрично прописује.

39) Могуће је да закон каже ово изричито, као што је случају Баварској, Виртенбергу, Бадену, а тако исто и код нас (т.8. чл. 19. 8. Државном Савету и управним судовима); али ово би правило важило и без изричите законске одредбе, јер је једини позив административних судова да испитују, да ли нападнути администативни акт није никако или није добро применио постојеће законе, јер административни судови нису хијерархијски виша административна власт, већ орган за чување закона. „... Фе МегуаНипрзсепсте — каже Метег — зејеп аш епе Ри ипо датгабег Безесћгапкеф об ет апретосћеепег МегуаИипозак! да ђезеећепде Кесће тисће одег тебе пећно апреуепде! ћађе. Пепп даз Уегуаиипозрепсће 131 зејпет агомзсћеп Огзргипо ипд зејпег сапхеп Апасе пасћ ећб ОђегуегаИипазђећбгде, зопдетп Кескезогвап“ (азшиноцеп, стр. 244-5.), %