Полиција

— 414 —

Да би се отклонила незгода оваке ситуације, специјално за појединце, нашим је законом о Државном Савету и управним судовима — што смо већ имали прилике напред да споменемо — дато Државном Савету, као врховном административном суду, право, да у крајњем случају он сам учини оно, што административна власт неће или занемарује да учини. Члан 43. тога закона каже: „У колико пресуде Државног Савета и управних судова захтевају издавање новог управног акта, а управна власт га не донесе у року од три месеца од кад јој до достављена пресуда, има онај, у чију корист је донета пре«суда, право да се жали Државном Савету. Државни Савет донеће у том случају решење, којим се потпуно замењује управни акт.“ То вначи да је у случају непоштовања пресуда наших административних судова од стране административне власти дато Државном Савету покрај права суђења и право „акције. Међутим у колико ће овако решење тога питања моћи дати очекиване резултате у свим практичним случајевима који се буду појављивали, то има тек будућност да покаже. Јер не _ треба заборавити, да у већини случајева није доста донети решења, већ их треба и извршити, ако се хоће да она имају неку стварну вредност. Према томе и решења, која буде доносио Државни Савет на место надлежног органа активне администрације, требаће у већини случајева и извршити, а за ово остаје надлежна активна администрација. Може се рећи истина, да органи активне администрације постају грађански и кривично одговорни за неизвршење тих решења Државног "Савета, којима се замењују админисративни акти,'-) али се тај исти принцип одгонорности — по нашем схватању — може примеиити и у случају непоштовањл правноснажних пресуда наших административних судова, т. ј. у случају недонашања новог административног акта на место поништеног, а у смислу примедаба административног суда. Активној административној власти остаје према томе и на основу нашег законодавства још увек терена за борбу с административним судовима.

пута сматрао, да административни орган, који упорно одбија поштовање одлуци администратпвног суда, ангажује своју личну одговорност "Овако посматрање ствари може несумњиво имати добре резултате, јер оно уједно безбеђује и поштовање одлука административних судова и не вређа независност административне власти (Кепага, Огош рибис „јтапса:з, 1920., стр. 63.).

#5) Љуб. Радовановић, Одлуке Државног Савета 1919.—1923., стр. 42.