Полиција

— 413 —

Он нити изискује нападнути акт, нити донаша нов на место поништеног; за ово остаје надлежна активна административна власт. „Пресудом се тужба — каже наш закон о Државном Савету и управним судовима — или одбацује или уважава. У овом другом случају управни акт се уништава пресудом управног суда. Ако би било потребно донети нов управни акт, тај акт доноси надлежна управна власт у смислу примедаба управног суда.“ :=) (Само, ако је тужба одбијена и на тај начин нападнути акт административне власти индиректно оснажен, одбијени ће појединац осетити све последице тог оснажења. Али ако је нападнути акт поништен, административни суд нема могућности да присили надлежну административну власт, да на место поништеног донесе нови акт, ако је у опште донашање новог акта потребно.

У пракси су могући случајеви, да активна административна власт одбије поштовање одлука административних судова и на тај начин проузрокује ни мало корисну борбу између активне администрације и административног судства, '“)

Сотееппеих де 1 аппшаноп. Они нисгу надлежни и за спорове пуног права. суђења, у француском праву зване СолгепНеих р1ете јитаспоп, хсји производе разне ефекте, али који увек сви прелазе поништење административног акта: по принципу акт може бити измењен, т. |. операција садржана у акту може бити поново решен од стране административно суда, а нарочито могу бити досуђене отштсте. Према томе гесоштв ае рете јипаноп има основу у чињеницама извршења акта и у субјективнам правима тужиоца ва оштету, која су те чињенице могле проузроковати (Наопоп, Ргес:в, стр. 414.—416.

У Немачкој закони равних држава одређују шта има да наступи, ако административни суд почишти нападнути административни акт: да ли административни суд може сам донети нов акт О предмету (ово је правило), или то мора препустити надлежној административној власти «дво је правило у Брауншвајгу, а у Пруској важи за повиштене полицијске наредбе). С. Рјепег, Таипопеп; ји 1:5 Нагзспек, Ппашипопеп дез Фешезсћеп ипа ргепзагсћеп Уепранипозгесћтев

15) Члан 34.

а) У Француској се доста често дог:гђало, да административна власт није хтела да поштује одлуке Државног Савета и да по њима поступа. Тако нпр. град Париз није хтео једном приликом да поштује одлуку Државног Савета, којом је била понишчена једна уредба о проституцији (Сопз Ф Ејаг, 2. јуна 1911., де Ргбзеш55б, одлука цитирана у примедби под 58); један председник општине суспендовао је једног пољског чувара од ме.еца до месеца пн одбчјао да изврши одлуку Државног Савета, којим је тај оповив бео поништен као противзаконит (Сопз. Ф Бгаг, 23. јула 1909. и 22. јуна 1910, Рабгедие) н т. д. Француско је административно судство покушало на више начина да паралише овај. отпср административних власти. Тако је Државни Савет више пута одлучно да његова одлука има тужиоцу по свему да замени одлуку, коју административна власт одбија да донесе; или је Државни Савет више