Полиција

— 456 —

ж ж ж

У једном од осам дивних кастелских села живљаше Добрила, понос околине, анђео скромности, узор лепоте и свих врлина које се налазе као атрибути индиских јунакиња.

Недалеко од зидова који су међили малу баштицу кнеза Радослава, оца Добрилина, дизала се кула Адалберта, богатога господара у Кастелима. Лако је већ досетити се да је то отац младог Миленка, а није тешко погодити да су оба дома била некад у великом пријатељству, које ће се доцније, изергнути у заваду. Миленко је зарана био изгубио мајку, ге му је љубав материнску надокнађивала Добрилина мајка Марија. А Миленко и Добрила растијаху упоредо, те се другарска милост лако могла пренети у младачку љубав,. .. Једном, у доба бербе у Радослављеву винограду, заљубљеници изјавише једно другом шта им је на срцу. По том: прођоше још три године среће — и онда дође дан заваде њихових родитеља. Завадише се због комадића земље. Радослав бејаше на речи брз. Зато Адалберто прекиде с њим сваке везе.

Сада Добрила почиње туговати, а мајка јој у бризи одпази оцу Мавру, свештенику, молећи га да светим читањем изгони злог духа из душе њене кћери. Једног зимњег дана Добрила помену име Миленково, и мајка јој тада сазнаде узрок туговању, па га каза и супругу Радославу, који, гневан, стаде беснити. И Миленко је туговгао. Кушао је, да заборави драгану — наравно узалуд. Ишао је, зато, у лов Није било зоре коју није дочекао у стрминама Малашке, брда изнад Кастела. Ни то, разуме се није помогло: ако би заспао испод кога грма, снивао би, наравно, Добрилу; замишљено би много пута, седео крај поточића који натапа лепо поље, хрт би му се умиљавао, а он би, дабогме миловао Добрилу.

Једанпут га, тако крај потока, нађе Антица жена у служби дома Радослављева која му од Добриле донесе поруку да јој тајно на састанак дође.

Уговорено је било да по поноћи дође лађицом: с морске ће му стране бити отворена врата куле Радослављеве. Миленко је тако и учинио. Дошао је, али је врата нашао затворена. Тешко му је било. Већ је мислио вратити се кад се појави Антица, а мало после дође и Добрила... Нова изјава љубави и заклетва оданости — а кад зазори, растадоше