Полиција

— 501 —

фе капетан наредио да му се доведе Стојан, кметов сусед, село се за вечеру.

„Већ је пандур Милисав донео и печење, а у том се на вратима помоли и деда- Милова глава. Кмет Јова изађе брво напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.

— Е, гле ти несрећна човека! рече; гле ти безаконика!“

После тог увода кмет обавести капетана о даљој непокорности Стојановој: „Неће да дође, него запсова матер и мени и капетану, и ономе који те је поставио ва капетана!“ Дабогме да капетан сад одлучује: „Мртав или жив!“ И тада се шаље потера да му опколе кућу, да га ухвате, вежу и доведу. У ствари, читалац се досећа, позвани је замолио да доће сутра чим сване.

Док је потера ишла кући Стојановој, капетан је пожелео и друго недело: пожелео је за ту ноћ лепу девојчицу Смиљу, вереницу Стојанову! Па је поверљиво лице послао да му је, преваром доведе.

На занимљив се начин приказују детаљи потере, коју је фуначки младић разгонио, па је бахнуо у кућу Смиљанину баш у тренутку када ју је стари неваљалац Милован приморавао да иде капетану. Стојан је сад и неваљалца страховито даривао. Капетан је после свега, у љутини заповедио да му сеу друго село, куд мора сутра ићи, доведу и Смиља и Смиљина мајка као „хајдучки јатаци“, а на Стојана да се крене цело село...

Сад је подвојеност дошла до врхунца. Њу је, видели смо, инсценовала општинска и полицијска власт. Обрт и У 4.

так сазнаћемо мало доцније.

ж ж ж

Слични су органи власти и у лепој приповетци Бела кућица.

„„Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време (кад се прича догађа) пуно село — не сме човек да замркне. Дођу покладе, скупимо се код твоје или код моје куће, обредимо се по неколико пута пљоском, у томе се и смркне; разиђемо се, али у путу мало ко да није видео вештицу или вампира, а за некима се дрекавац све до куће дерао.. Ето питајте старога Николу Белића; он ће вам се главом заклети, да нема ноћи а да му не дође дрекавац... У Николе лепа снаха. Па вели: од како сам њоме оженио сина, нема вечери а да ми не дође.