Полиција

— 505 —

стима, с којима је увек долазио у сукоб и сам лично Јакшић је и овде среског старешину приказао као неспретна и несимпатична, Он на њ примењује Његошеве речи: да не беше под оним именом — не шћаше се бојат од урока. Капетану је тлас „некако троструко излазио из дебеле гуше“:

— Жива или мртва! викао је он на скупљену гомилу. -— Данас га морам имати! Па да је другог кога него баш аржхимандрита !

А ко је убица, и зашто је учинио убиство

То у довољном пространству казује сама приповетка. Али де за нас довољно оволико. Живко из Мутнице до Св. Петке и Честобродице загледао се био у Стану Чукурову из Луковића, о којој Живков побратим Миладин говораше писцу:

— Што се мене тиче, право да ти кажем: мени се није опадала. Било је нешто на њој, што ме је од ње отуђивало. Кад ме погледи, ја оборим очи доле; а кад ми говори, мене чисто уши заболу. Глас јој танак, веле да пева као вила у тори, ал мени река бих кроз мозак дере. Нос јој је мало прЋаст, широк, па су момци и њега хвалили; уста јој беху румена, напућена. Једно је на њој било што се и мени допадало; то беше бело као снег лице, које су густи праменови црне жосе кружили, и после јак и крепак стас, који је тако гибак био као млада трска, коју би човек могао превити у котура да се не пребије“.

Несумњиво — у таквој је девојци било нечег демонског било је у њој клице за трагедију дома у који оде.

А она је одбегла Живку, и с њим сеу манастиру Св. Петци венчала.

Али је њу архимандрит Калиник, пореклом Грк, већ познавао. А то је долазило, биће, понајпре по његову познанству с њеном мајком. Ускоро је то познанство пренео и на младу грешницу — и убрзо је дошло до трагичног завршетка који већ чусмо: Живко је архимандрита убио..

Седамдесетих је година прошлог века у војвођанских Срба био врло јак покрет против „клерикализма“. То је оно доба кад је интелигентни Лаза Костић написао своју поему „Прељубница“, и кад је засновао трагедију „Пера Сегединац“. Он је ту против калуђера и црквене управе унео много жустрине, која не одговара стварности и које се у потоње доба без ре-