Полиција

= 506 —

зерве одрицао. А Јакшић је тако исто био из „благословене земље банатске“, из Војводине коју је и знао и волео тако исто као и нову отаџбину своју, Србију. Под утиском борбе у војвођанском друштву и Јакшић је написао ову србијанску

„приповетку из калуђерског живота“

ж ж ж

Има још једна врста људи на које је Јакшић у поменутим приповеткама обратио пажњу. То су сеоски свештеници и учитељи. Они могу добро или зло да утичу на околину

У Једној ноћи је калуђер — сад смо видели — главни кривац. У Кривосечкој је механи сеоски поп то исто — он је и нешто горе. У Сељацима је поп који пристаје уз јачега: најпре је уз „власт“, а кад се почело ведрити моралу — он је готов и да сведочи против те власти.

Учитељи су свуда, где их има, изврсни. Они су такви и кад су им улоге споредне, као у Сељацима и, сасвим узгред, у Једној ноћи, и кад су, стицајем прилика, позвани и у већу акцију, као што бива са старим учитељем у Белој кућица.

Њега ћемо и посебице још поменути.

ж ж ж

Преступника, који се као такав зачео и развио ван штетног домашаја рђаве власти, имамо само у Белој кућици.

То је Ђоша Лазић.

Ко је он

Водили су га у Крагујевац да учи занат. Са заната је два пута бежао. Кад га вратише трећи пут, он покраде мајстора, оде у друго место, повери се другу који га прокаже, Био је осуђен „на шест месеци робије и педесет батина“. А кад су га повалили на мацке, стегао је срце да се не би пред старијим зликовцима осрамотио. И заиста један од старијих зликоваца није могао а да му том приликом не узвикне: Синовче од тебе ће човек бити! Ајдук, коме се неће раван наћи!“

После свега тога дошао је у своје село, али ничега није радио. Ишао је у варош трезан, враћао се пијан. „Тако једанпут кад је пијан из Крагујевца кући дошао, стаде се свлачити да спава, али у свлачењу некако испадне му из недара једна гривна и пар златних минђуша,

Злато сијну, а мати скочи уплашена,