Полиција

— 542 —

ж ж ж

Х... није био увек тако чувен лекар, у моди као што је данас. Има још људи у Паризу који се сећају, да су га сретали, мршавог и сиромашног, рђаво одевеног, са подераним ципелама, где врши своју праксу по улицама удаљених квартова.

Лако се могло приметити, по изразу његовог погледа, да га је беда била учинила мрзовољним и завидљивим и да је себе проклињао због судбине која га је тако притискивала. Он се истина трудио да се то не опази, али упркос свему, он је понехад личио на дивљу животињу која тражи плен да се на њега устреми.

Дакле, једног дана догоди му се да буде позван код једне старе даме, која је становала сама, са једном својом пријатељицом, у најлепшем крају Париза о којој се говорило да је врло богата. То је била удовица чувеног индустријалца Дисертела, вишеструког милионара.

Међутим, г ђи Дисертел је живела врло скромно са једном малом рентом. Али она то није чинила због тврдичења, јер се знало да је она, под разним именима, делила велике суме новаца појединим удружењима.

ж 5“ ж

_ Удовица је, понављам, имала поред себе једну пријатељицу млађу од ње за неких двадесет година. То је била васпитачица јединице кћери г-ђе Дисертел. Дете је умрло јошу дванаестој години али је мати хтела да задржи г-цу Елидију коју је девојчица обожавала.

Између те две жене није постојала разлика у положају, Она је била замењена дубоким пријатељством, једном дирљивом наклоношћу, све више појачавану успоменом на драгу, малу покојницу. И то није била тајна ни за кога да би г-ђа Дисертер, ако би умрла прва, оставила све што је имала васпитачици своје умрле кћери. -

Дакле, тој у истини поштованој жени био је случајно позван доктор Х.. пошто је њен кућни лекар био отпутовао на више недеља. Болест је била сасвим лака. Па ипак Х.. изјави да ће доћи и сутрадан, правећи се узнемирен и хтевши без сумње да још више подигне свој углед.

То је било око четири сата по подне, На неколико минута пре десет часова у вече, неко зазвони на вратима док-