Полиција

ПОЛИЦИЈА

Година ХЛ СВЕСКА ЗА АВГУСТ 1924, Број 15, и 16.

О КРИВЧЕВОЈ ДУШИ.

Ј. За познавање и испитивање узрока криминалитета потребно је претходно упознати се са основним знањима опште психологије, а за тим и у вези с њом са знањима криминалне психологије,

Научна биолошка истраживања човечијег мозга у другој половини прошлога века обратила су пажњу на ову страну. Ова истраживања потичу поглавито од лекара, као људи, који се баве анатомијом, и који су у могућности да се тиме баве, Правник по занимању, па ма се звао и стручни криминалиста, не бави се овим истраживањима, јер му зато оскудевају способности и знања научара природњака. Он је упућен, да се за потребе своје науке користи резултатима, до којих су дошли научари других струка.

Биолошка истраживања су утврдила до сад несумњиво да је наш мозак један такав орган, који има способност асоцијације, упоређења и суђења. При томе су се опазиле знатне разлике, које постоје између функционисања мозга једног потпуно здравог — нормалног човека и мозга другог истрошеног човека. И код једног и код другог извесан спољни упечатак изазива жељу за извесним покретом, којим се остварује каква радња. Нађена туђа сума новаца изазива по правилу представу о томе, како би то било корисно за находника да нађену суму;задржи за себе, Али се у нормалном мозгу одмах појављују друге представе морала и религије, да то није поштено; код находника се појављује размишљање и врши поређење: шта треба да уради. Ако је мозак нормалан находник ће се одлучити, да нађену ствар преда власти како то закони по правилу наређују. Находник се спасго од искушења; није постао злочинац.

Али код лица, чији мозак не функционише правилно, из разних узрока, оне спасоносне опомене при размишљању и

1