Полиција

— 562 —

упоређењу ивмеђу зла и добра, остају без дејства и находник остаје при првој појављеној представи, да задржи нађену ствар; он постаје злочинац: он види само новац и тренутке радости, које он има да му прибави. Њогов се мозак налази само под утицајем те једне Нхе-идеје, и не успева да се од ње одбрани Могло би се рећи, да је у том моменту један део његовог мозга успаван или неспособан да развије и примени знања стечена васпитањем.

Мождана ћелија, која има способност памћења, овде је оштећена, а научна истраживања нас уверавају, да је интегритет ове способности тесно везан за интегритетом мождане ћелије. јер ако наш мозак ослаби услед дугих обољења или нервног истрошења, памћење постаје конфузно, тако да се забораве најобичнији догађаји, датуми и имена; док на против код потпуно свежег мозга, успомене су живе и изобиље је речи ту, да их одмах изрази. Наше памћење није дакле ништа

· друго до наша тренутна виталност, дакле функционисање мож-

даног система. То функционисање можданих ћелија изражено у памћењу представља оно што зовемо душом. Памћење је основна особина можданих ћелија чиме се

једино да објаснити способност за изучавање више језика, јер

ако смо полиглот, то значи да сваки изучени језик има своју локализацију у мозгу и своје сопствено памћење, ми према томе имамо више памћења: за језике, за мирис, за укус, за такт и др. и она укупно чине наш целокупни интелектуални живот. Нашу интелигенцију сачињава у ствари коалирање многобрејних слика које се уносе у мозак путем осећајних нерава и ту остају сачуване услед способности можданих ћелија, које називамо памћењем. Способност ових слика састоји се у томе, да се онг удруже, да се прикључе, да се систематишу те да се од њих створе идеје ва наш рад.

Све што се гешава у нашем организму не ишчезава а да не остави какав траг. Спољна енергија управља се на укупност или појединачно на извесне мождане ћелије и тако изазива остварење какве мускулозне радње у покрету као последици извесне нервне вибрације.

При остварењу тих покрета долази нам у помоћ наша способност суђења која одржава наш дух у будном стању привлачећи његову пажњу на нормалан ред факата. Она нас упу-