Полиција

— 595 —

упропастити. Да би се добило потпуно обезбеђење, потребно је да пописане ствари постану и залога.

А како се стиче залога на покретним стваримаг По 8 307. грађ. закона покретна ствар онда је у залози када је управо предана тј. када се налази у рукама повериоца. Чим ствар, у залогу дана или узета, изађе из руку повериоца са његовим пристанком, поверилац губи на њој право залоге. Зато 8. 406 грађ. суд. пост. даје повериоцу права да узабрањене ствари узме из руку дужника и да на њима стекне залогу. Мначе, повериочево средство обезбеђења да само попише и процени ствари дужникове остало би илузорно, јер их дужник може упропастити или отуђити.

·" Према томе, сви повериоци који су на ствари свога дужника, за обезбеду свога тражбеног права, ставили само забрану а нису на њима стекли и залогу, биће доведени У положај да рескирају реализовање свога права или у положај да више не могу стећи залогу на пописаним стварима. Први ће случај наступити када дужник отуђи или упропасти пописане ствари а други ће случај бити, када други поверилац „стекне, поред пописа ствари, и залогу на њима. Овај други случај ће наступити и када дужник ствари, само узабрањене и пописане за рачун његовог повериоца, унесе у друго закупно добро. Од момента уношења ствари у закупно добро, закуподавац је, за неплаћену закупну цену, стекао залогу на унесене ствари. Јер по 8. 696. грађ. закона ствари од кирајџије или закупца унесене служе за сигурност ономе, који под кирију · али закуп даје, и може исте ствари свага у залози задржати ради наплате још неплаћене цене.

Поверилац који се само задовољи пописом дужникових ствари на основу одлуке судске, не може, на основу тога по"писа, повредити право залоге другога повериоца т. ј. он не би могао захтевати да се ствари, за његов рачун пописане, "одузимају од закуподавца, коме служе као залога, и њему предаду. Што није стекао залогу сам је крив; нико се не може жа штету другога обогатити, па нико не може ни штету дру-

тога и залогу стећи. Витор Д. Крстић,