Полиција

— 606 —

Мин. Унутрашњих Дела, постепено али стално ради на «томе да се путнички промет што више олакша у интересу путника и да се на тај начин постепено, а без нагле промене, приближимо предратним приликама у овоме погледу, како би и посета странаца била у нашу државу што јача, јер наша земља, са свима условима, које пружа, потпуно то заслужује.

БОРБА ПРОТИВУ АРНАУТСКИХ ПЉАЧКАШКИХ БАНДИ

(Извод из распаса Министарства Унутрашњих Дела о обезбеђењу галичког среза)

Може се слободно рећи, да је нашем досадањем неуспеху узрок непознавање арнаутске тактике у борби као и других психолошких момената који су важни за борбу са њима.

Само онај који је видео Арнауте у борби као и Арнауте приликом скривања или кад залутају у непознатоме крају, тај једино може знати какав страх код њих влада. Заробљени Арнаутин тресе се као прут од страха, исти је такав и приликом борбе са властима. Страх им је урођен, а нарочито кад имају да се боре са представницима власти. Ретки су примери да су се успешно тукли са властима, а ако су и успели то је више услед наше непажње.

Присуство макар једног наоружаног човека њима задаје страх, зашо никад не треба ићи без оружја, и свуда се крешати наоружан, да би се дала прилика да онш то виде; само једна пушка нека пукне, њих ма колико да има, доводи их у такву забуну да се више не смеју задржати на томе месту. То их нарочито декуражира при одлучивању да отму какав плен, или нападну на пролазника.

Како се у вргбању плена или пролазника баве на ивицама шума и путева, то, ради сирурности, боље је претрес шуме вршити средином шуме или нешто изнад пута. Кад год виде наоружаног човека они по покретима и држању његовом знају са ким имају посла и таквог човека, макар он сам био, не нападају; изузетно може се десити да га нападну ако је сељак, иначе војнике и жандарме веома ретко нападају.

Треба навићи жандарме да иду свагда припремни и да се никад не крећу у гомилама и један до другог већ прилично