Полиција

— 660 —

Б. Пеште, Ог. Бингер; „О повредама ватреним оружјем“ које је одржао професор кентсбершког универзитета, Ог. Нипе; »О микрофотографији и траговима“, које је одржао доцент амстердамског универзитета, Хилзебош; „О знању хемије полицијских чиновника“, од професора Глина, из Данцига; „О полицијским објавницама“, од инжњера Фронта, из Берлина, и „О хамбуршким ситналима за случај нужде“ од капетана. Бутекопа. Као што се види, доста знатан број предавања!

И ако смо се трудили, да овај извештај испадне што. збијеније, ипак се и из овог сухопарног излагања јасно може увидети, колико је програм изложбе и конференције био разноврсан и драгоцен, те је заиста представљало културне дело, вредно да се забележи као нова, важна етапа на оном идеалном путу, који су обележили ранији интернационални стручне састанци, као и прошлогодишњи Бечки полицијски конгрес.

Др. Браун Шулц. пољлиц директор Бечке полиције

ПРОБЛЕМ КРИМИНАЛИТЕТА.

[. У дугом историјском развићу казненог права најзаљ се дошло до једног довољно јасног израженог појма, да се при оцени вредности појединих кривичних дела мора водити рачув не само о кривичној радњи или нерадњи коју је неке лице извршило и за коју је оно одговорно, пошто је законом била. забрањена, већ и о карактеру т. ј. личним особинама кривчевим односно о његовим темпераменту с обзиром на могућу његову поправку и прилагођавање друштвеној средини.

Поквареност или опасност извесног лица не може се утврдити само по кривичном делу које је оно извршило, јер је она условљена и другим од кривичне радње независним околностима. Нпр. претерана осетљивост може одвести извршењу кривичног дела и као таква правно бити неоправдана, док је фактичхи таква осетљивост разумљива и извињива, Али тежиште покварености кривчеве није поглавито у тиме, што је извршио једно и извесно кривично дело, већ у опасности, да после тога он не учини друго или серију других кривичних.