Полиција

— 661 —

дела. Уочена и утврђена ова опасност показује колико је она велика у самом извршеном и испољеном кривичном делу.

Осем тога треба водити рачуна о штети која је учињена жривичним делом било појединцу било друштвеној заједници. Из практичног дуговековног искуства стекли смо сазнање, да људска душа не разуме такво правосуђе у коме не би била "постигнута равнотежа између кривичног дела и његових казмено-правних последица, те је отуда практично у законодавству азведен логичан закључак, да казна мора бити пропорционално одмерена и према величани штете, која је проузрокована извршеним кривичним делом. -

Према томе досадашња научна посматрања одводе нас вакључку, да имамо да водимо-рачун о кривичној радњи као таквој (као повреда изврсне казнено правне норме), о индивидуалној или колективној штети причињеној крзвичним делом и о природи одн. личним особинама кривца.

Све ово износи нам пред очи факат. да је ово питање — проблем криминалитета — врло конпликовано, и да према томе настају и тешкоће да се пронађе најподеснији начин реакције против криминалитета; отуда је и ово питање исто тако замршено и лаје повода многим научним разноликим схватањима и препиркама и предлагању разноликих средстава у борби против појављеног и будућег криминалитета.

Ова је борба у толико тежа, што је криминална соци„ологија још у великој неизвесности, шта су прави узроци криминалитета. И ако ова наука иде неколико деценија у назад и ако има научних радова од најозбиљнијих писаца и истразживача, ипак је сувише велика одважност, ако би се још сада примила као потпуно тачна научна извођења овога правца. У том је правцу учинио један немачки научар умесну примедбу: да се криминална антропологија представља са једним импозантним апаратом факата, али чија се научна извођења не могу још применити на казнено-правна истраживања.

Као једино тачна може се ипак примити опште учење криминалне антропологије, које усваја и позитивна наука казненога права, ла криминалитет има свој узрок у двојакој основици: у личним особинама учиниоца кривичног дела и у средини друштвеној у којој се креће. Колико се ови уароци условљазвају одн колико један од другог зависи, то постаје већ спорно