Полиција

— 664 —

да није данас ништа теже, него се ишчупати из тога верижног ланца и створити ново казнено законодавство, строго национално и независно од других држава: приступити остварењу најмодернијих вахтева, Један је француски писац врло умесно рекао: „криминална социологија треба да остане саобразна просечном мишљењу бар у својим вакључцима; она може покушавати само дг нам покаже вероватну истину, али она не сме на томе да заснује једно искључиво стање,“

Ништа није мање сигурно и мање извесно вего мишљења која се износе у науци казненог права. То наје математика, већ наука која је условљена најразноликијим израђеним или неизрађеним мишљењима равних епоха и код разних народа. Ми видимо дан данас најумнија представница најкултурнијих држава нису управо о томе начисто У Чему се састоји проблем криминалитета и како он има да се реши. То нам изгледа и сасвим природно и објашњиво. Историјски развитак нам по казује најразноликија схватања и ми видимо само да тај историјски развитак није закључен и даје далеко од дефинктивног решења, где је све у развићу — у процесу реформе и стварања.

Као што смо напред поменули социјални феномен криминалитета се састоји из три дела: из факта, штете и кривца. Сваки од ових елемената изазвао је у историјском развоју равлолика схватања и оцену. Његова историјска еволуција је дакле разнолика; првобитно видимо да је личност кривчева била више мање безначајна уопште с обзиром на важност саме радње, којој се придавао сав значај; злочин је посматран сам за себе и независно од кривца, који је наравно кажњаван а у ствари се говорило и схватало да се кажњава злочин према његовој тежини у смислу схватања тога времена. О узроцама зашто је кривично дело извршено одн. шта је било покретач (тзв. мобил) за извршење дела није се водио рачућ; довољно је било: да је кривично дело извршено, да оно у лицу злочинца има да буде кажњено, У том времену казна је изгледала као средство испаштања којим има да се поправа учињено зло, као конпензација. Злочин је повлачио првобитно не само казну за кривца, већ и за Његову фамилију, која се колективна одговорност задржала још и у данашње дане у 38) шењу освете, где противна — осветничка страна сматра целу злочинчеву фамилију ва криву због извршенога злочина,