Полиција

— 665 —

што је сасвим природно и разумљиво у таквим примитивним заједницама где постоји солидарност у. сваком правцу, па логично изазива и последицу колективне кривичне одговорности,

Тек много доцније историјске епохе, које представљају јачи културни напредак, сматрају злочин као једну антисоцијалну појаву, где се антисоцијалност односила на чисто религиозну страну, као повреду религије, али не на само фактичкно угрожавање друштвеног поретка како се то данас схвата. Друштво се овде свети због повреде божанства. У осталим тадашњи цео друштвени поредак носи обележје религиозна, што видимо код обреда рађања, закључења брака, преноса својине и др. свечаних правних послова, те је логично било и ово схватање, пошто је целокупан свет и сва људска имовина стајала под заштитом божанства. Изгледа да ово схватање није остало без практичног значаја за даљи развој казненог права, јер има научара, који тврде, да је у овом схватању зачетак данашњег модерног схватања о превентивном казненом праву.

Исто је тако историјски старо схватање, да штета учињена кривичним делом има да се поправи. То нам служи као најбољи доказ о урођеном појму правичности: да се једном створено правно стање не сме произвољно и самовласно реметити, јер сваки такав поремећај изазива реакцију оштећеног који је овлашћен на копензацају. Али је ипак до овог схватања дошло мало доцније, јер се у почетку више кажњавало смрћу, а о имовном оштећењу се мање водило рачуна, док се вије формирао прави појам својине. Ова идеја компензације створила је доцније још већу могућност у тим правцу што су уведене новчане казне место других сторжих, помоћу којих је дошло до разумног пропорционалног одмерања казне, нарочито код имовинских деликата и код ситних кривичних дела, где је систем новчаних казна најразумнији н најкориснији,

Напослетку још је доцнијег датума · идеја, да се казна има доделити сразмерно, не само према тежини дела, него и према кривичној одговорности т. ј. да ли је учинилац више или мање крив, кад је већ крив за то дело. Тако се поступно развио социјални осећај, да казна служи као реакција колективне воље против нечијег напада и да као таква има да се управи само против нападача, без повреде његове фамилије.