Полиција

— 666 Тако је казна постала чисто индивидуална, као што је и кривично дело чисто индивидуални напад: изражај воље извесне личности

До дефинитивног схватања овога напада као вољног изражаја кривчевог дошло се под утицајем филозофије римског права и хришћанске религије, који су ва појам одговорности поред истог факта, да је неко учинио извесно кривично дело почели захтевати, да је та радња последица воље хотења тога лица, која му се може у кривицу приписати. Наравно да је ово питање воље и одговорности постало предмет дугих дискусија и спорова, који још ни данас нису окончани. Као вероватно тачни резултат могли би рећи, да се воља сматра као резултат узајамне акције човековог организма као умног бића и друштвене средине, те се не може сматрати као апсолутна, већ само као релашивна.

Најкориснија идеја, која се појавила у казненом праву то је она, која је истакла, да се казном поред одмазде за кривично дело, којом се изједначава учињено зло одн оно заглађава и којом се несумњиво заштићује правни поредак, има да постигне истовремено још један нарочити пиљ: да со осуђени кривац за време издржавања казне (лишења слободе) морално поправи т.ј. оспособи за живот у друштвеној заједници тако да више ни учини никакво кривично дело. Овде су у питању поглавито казне лчшења слободе, где дуго време за које траје казна има да буде испуњено нитензивним радом који би био користан с једне стране, за друштвену заједницу, и с друге за самог осуђеника, да му се очува здраво тело и поправи његова оштећена душа. Смртна казва као казна којом се кривац елиманира из друштва искључује сваки говор о "поправци, а новчане казне не цолазе у обзир, јер су једностране: погађају само имовну сферу кризчеву и њихово дејство је врло релативно да ли ће дејствовати на поправку или не. Лишење слободе погађа личност кривчеву у целини и њена дуготрајност омогућава дуго дејствовање на његову моралну сферу и омогућава врло вероватно могућу поправку.

Ш, Из напред изложеног, по природи саме ствари, излази да друштвена реакција против кривичних дела мора бити дво јака: репресивна и превентивна. Репресија кривичних дела се врши помоћу казни, које предвиђа један општи казнени за-