Полиција

— 698 па су научне новине, сазнане по споменицима — Ског манастира, учиниле да се за ову стару задужбину нашу сазна и у просвећеној туђини. Али сам овде имао и један доживља друкчије врсте. Ближим сам пријатељима и о томе приповедао, Сви су били изненађени, а један ме је молио да ствари на хартију ставим. То сам и учинио — побележио сам све просто и кратко, али верно. Ево шта сам написао.

«=

Ни у једној порти наших манастира старе гробове, т. ј. плоче и крстове, нисам нашао одржаване тако марљиво као у — Ском манастиру. Не само што је то леп чин пиетета од управе, већ је тим олакшан посао и сваком оном који се бави о снимању старинских натписа. А овде их је било и старих и занимљивих, било је необичних. Све сам их, више или мање, преписао, а неке сам и типски снимио. Те сам послове — за мене не тешке — радио обично пред вече, једно стога што ми је то била нека врста одмора после стручних студија, а друго што сам у таком раду и у тако доба налазио неке еле· гијске поетичности. У смирају дана човек складно помишља _ на смирај живота. У слози је с тим и гашење сунца које, за-

падајући за велику букову шуму, благо осветљује старе плоче и крстове.

Свој сам главни посао био свршио већ трећег дана до подне, па сам, после малог одмора, имао више времена да се још једном, и подуже, забавим око прегледања већ проучаваних плоча и натписа. Било се сасвим смркло, кад су ми понудили осветљење буктињом. Пренуо сам се из мисли; седео сам, тако у полутами, на ивици једне повише издигнуте плоче и зашао сам био у прошлост, а нисам ни запазио да је већ престало време рада. Понуду сам захвално одбио; њу сам управо схватио као опомену да ми ваља ићи под кров. О вечери ми је игуман и казао, како се боји да оваким поступцима у позно доба не навучем назеб, јер су овде вечери несразмерно хладне,

Био сам замишљен, ма да не и нерасположен. За столом су то видели, па су схватили као знак преморености, коју ја у истину нисам осећао. Пре бих могао рећи да ми се душа