Полиција

с — 839 —

из својих центара. После извесне периоде бављења на нашој територији, где се излажу тешким душевним и телесним напрезањима, враћају се на одмор и тамо нх нико не дира, већ им многи дају прибежишта и одају свако признање. За националистичке кругове, они још увек остају народни дејци којима се одаје велико поштовање због њиховог пожртвања за бугарску ствар. Круг њихових поштовалаца у варошима није се сузио после рата. Сељачке масе, раније равнодушне према њима, утицајем словенске политике бивше земљорадничке владе, васпитане су да мрзе комите, које сматрају за главне кривце бугарске несреће. Комита, који се јави у бугарском селу, не јавља се више међу живима само ако се укаже прилика сељацима. И дан дани поједини се не усуђују да завире у село. Мржња сељака према њима постала је пословична још од краха бугарске ратне политике за коју су сељаци држали да је инспирисана од Главном Македонског Комитета. Кад се томе дода да су комите активно учествовале у обарању земљорадничке владе, да се управо њима највише приписује што је ова влада оборена, може се лако схватити: каквом је ужасном мржњом сељак испуњен према њима! Ови дубоки ос ћаји мржње потенцирани су улогом комита у угушивању сељачких побуна.

Међутим, друкчије ствар стоји у варошима Код извесних варошких елемената, нарочито интелигенције, култ према борцима за Велику Бугарски још је увек јак, без мало, као у оно предратно доба националистичног романтизма, кад се комита уважавао као идеологиста, борац за потлачене и херој. За те елементе бугарска ствар није пропала у рату; она је само одложена за неко време, а дотле треба македон· ско становништво, које они неравно сматрају за бугарско, одржавати у бугарском духу да га не би Срби и Грци денационисали својом управом. За ову сврху комитска акцији је. једино средство, других нема. И у томе се састоји суштина њихове акције: пропагирати да су Срби привремено у Македонији, да их не треба слушати и покоравати им се, већ помагати комите који ће помоћу других држава извојевати „самостојателност“ Македоније. Овакво политичко схватање тих бугарских кругова потенцирано је још једним психолошким моментом, Васпитани у безграничној мегаломанији и у мржњи